Izvor: B92, 15.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O'BRAJAN: SPOLJNI ZID SANKCIJA PADA SAM OD SEBE
Po zavrsetku dvodnevne posete Beogradu specijalni izaslanik SAD za Balkan Dzejms O Brajan dao je intervju za Radio B92, radio Indeks, Slobodnu Evropu i Glas Amerike. Na pocetku razgovora pitali smo gospodina Brajana sta je svrha njegovog boravka u Beogradu, s kim je razgovarao i sta su bile osnovnte teme tih razgovora.
- Osnovni cilj posete bio je da nastavimo razgovore sa novim demokratskim vlastima. Dobro je da dolazim ovde po drugi put posle promene, ali ovo je moj prvi boravak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovde nakon sto je formirana Savezna vlada, i neposredno pred kampanju za repulbicke izbore. To je dobra sansa da vidim kako nova federalna vlada funkcionise i da vidim koja su pitanja koja ljude najvise zanimaju pred izbore 23. decembra u Srbiji. Razgovarali smo o sirokom spektru bilateralnih i regionalnih pitanja. Nadamo se da cemo uskoro imati diplomatske odnose, sto je neophodno da bi nasa pomoc stigla u Srbiju, jer prvano gledano to je uslov za pravljenje neophodnih sporazuma. Nadamo da ce to dogoditi vrlo skoro. Razgovarao sam s vecim brojem zvanicnika i nevladinih organizacija o regionalnim pitanjima, ukljucujuci i primenu rezolucije 1244 o Kosovu, pustanju politickih zatvorenika, povratku raseljenih Srba .... O znacaju procesa daljih razgovora o statusu federacije i o potrebi da taj proces bude demokratski i transparentan za sve, a ne rezultat razgovora politickih stranaka. Kratko smo razgovarali o Bosni i znacaju Dejtonskog sporazuma i potrebi da bosanski lideri preuzmu odgovornost za uvodjenje Bosne u Evropu. Previse je politickih lidera u Bosni koji su u sustini antievropski raspolozeni. Oni zele da zive u etnicki cistim enklavama. Zele da obezbede korist samo za sebe ili svoje politicke partije. Ti lideri moraju da shvate da nakon promena u Beogradu i proslogodisnjih u Zagrebu to nije resenje za region. Reion je odabrao demokratiju i put u Evropu i sto je put napred. Razgovarao sam sa predsednikom Kostunicom, premijreom Zizicem, potpredsednikom privremene Vlade Srbije Nebojsom Covicem, podpredsednikom Savezne vlade Labusom, sefom diplomatije Goranom Svilanovicem i gospodinom Djindjicem. Sreo sam se sa vise nevladinih organizacija i nezavisnih medija. To je bio dobar pregled onoga sto se ovde dogadja.
- Recite nam nesto vise o procesu ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju SRJ i SAD?
- Proces ceka na odluku Savezne vlade. To je to. Sve ostalo su formalnosti, kojima ce se obaviti samo ljudi zaduzeni za protokol. Predsednik Klinton je ove nedelje odobrio nas zahtev za uspostavljanje diplomatskih odnosa i sada cekamo na odluku vase vlade. Ako oni to usvoje bice nam puno lakse da krenemo i da pocneom niz poteza na uspostavljanju normalnih odnosa, ukljucujuci i neku pomoc.
- Da li ste sa Kostunicom razgovarali o putu u Dejton?
- Razgovarali smo o Dejtonskom sporazumu u globalu. Ovog vikenda se u Dejtonu u Ohaju odrzava konferencija posvecena petogodisnjici postpisivanja Dejtonskog sporazuma. Predsednik Kostunica ne planira da prisustvuje, i umesto njega tamo ce otici njegov savetnik Pavle Jevremovic. Sa njim cu razgovarati u Ohaju, o znacaju promena u Beogradu za region u celini. Mislim da je jedna stvar vazna, da se uspostave normalne diplomatske veze izmedju Jugoslavije i BiH. To bi trebalo da se dogodi veoma brzo. To je nacin da se proslost zaista ostavi za sobom, i da ove dve drzave rade zajedno u okviru regiona koji stremi Evropi.
-Da li uspostavljanje diplomatskih odnosa znaci i ukidanje spoljnjeg zida sankcija?
-Spoljni zid sankcija pada sam od sebe. Diplomatski odnosi su deo dobrodoslice Jugoslaviji u medjunarodnu zajednicu, sto se odvija vrlo brzo. Pitanje spoljnog zida sankcija u velikoj meri zavisi od povratka Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu. Ukidanje spoljnjeg zida sankcija oduvek je zavisilo od jugoslovenskih vlasti. Oni su morali da rese pitanja sukcsije, sto sada pocinju da rade. U tom pogledu predstoji jos puno toga, ali je za sada uradjeno ono sto je trazeno. Potrebno je i preduzeti korake u vezi s Kosovom, mislim da je primena Rezolucija 1244 zaista znacajna, potrebno je i odrzati demokratija koja je na delu od 5. i 6. oktobra, potom uspostaviti saradnju sa Medjunarodnim trubinalom. U danasnjim razgovorima istakao sam znacaj koji ova pitanja imaju za SAD, sto sam ucinio i tokom prethodne posete. Nas stav je da osobe koje su optuzene za ratne zlocine treba da budu u Hagu. Sirom Balkana postoje zrtve zlocina koje zasluzuju satisfakciju na sudu, a to nije nesto sto svaka drzava individualno moze da obezbedi gradjanima drugih drzava, kao ni svojim gradjanim druge etnicke pripadnosti koji ne mogu da veruju lokalnim sudovima. Zbog toga postoji Tribunal u Hagu. To je pitanje osnovne ljudske pravde. Nastavicemo da vrsimo pritisak kako bi sve osumnjicene osobe bile isporucene Hagu. To je samo sustina uklanjanja spoljnjeg zida sankcija. Kada on padne glavna korist za Jugoslaviju ce biti njen puni povratak u medjunarodnu zajednicu. Vidimo da medjunarodna zajednica odrzava nase obecanje da ispunjavanje obaveza od strane Jugoslavija biti pozdravljeno. Na prijemu Jugoslavije u UN sam se susreo sa Goranom Svilanovicem, u petak je ona primljena i u OEBS koji je kljucna organizacija kada je rec o postovanju ljudskih prava i izbornih standarda. Svilanovic i Kostunica danas su boravili u Savetu Evrope gde su pregovarali o prijemu i tu organizaciju, tokom narednih meseci videcemo dalji napredak u tom pravcu. Dakle, mi se pridrzavamo nase strane ovog dogovora, da cemo tako ciniti govorili smo i proteklih pet godina. Sada kada je jugoslovenska vlada demokratska i spremna da preuzme odgovornosti pomocicemo joj da se vrati u medjunarodnu zajednicu.
-S obzirom da je Jugoslavija primljena u najvaznije medjunarodne institucije sta mozete reci o mozda kontraverznom statusu Crne Gore?
-Mislim da je uvek vazno setiti se sta se dogadjalo u regionu tokom prosle godine i da je sada svaka drzava demokratska i spremna da se ukljuci u Evropu. Mi zelimo da gradjani Srbije i Crne Gore, i Jugoslavije u celini, uziva u demokratiju i dobije priliku da se prikljuci Evropi. Pitanje statusa mozda odvuci paznju od toga, ono sto mi se svidja proteklih nedelja je cinjenica da se ljudi u Crnoj Gori i Srbiji okrecu demokratskom i transparentnom resavanju tog problema, kako bi javnost u obe republike postala svesna prirode svoje drzave. Pozicija SAD je podrska tom procesu i sve sto mi radimo je nastojanje da zvanicnici donesu odluke o kojima ce javnost moci da sudi. To je poenta demokratije. To nije medjunarodno pitanje, vec stvar koju moraju da rese sami medju sobom. Mi smo zainteresovani za stabilnost regiona, a stabilnost je posledica demokratije, tako da cemo se potruditi da ovaj proces bude demokratski. Mislim da je najvaznije to sto su se obe strane obavezale da sprovedu upravo takav proces, i smatram da je to promena u dobrom pravcu koja je nastupila poslednjih sedmica.
-Da li ce se neizvesnost oko americkoh predsednickih izbora odraziti na odnos SAD prema Jugoslaviji?
-Ne, mislim da nece. Mi cemo svakako 20. januara imati novog predsednika. U politickom smislu to je odraz jednog sirokog slaganja u vezi sa americkim ciljevima i nastojanjima. U svim federalnim institucijama, pocev od Konresa odnos snaga je vrlo ujednacen. Razlika od 20 glasova u nekim drzavama kada je rec o predsednickim izborima moze odluciti rezultat. To je slika postojecih zajednickih interesa u SAD, pre nego neke duboke podele. Ali jedan cilj postoji jos od kraja Prvog svetskog rata, nasa zelja je da vidimo celovitu i slobodnu Evropu. Imajuci u vidu ono sto se sad moze videti u Srbiji i Crnoj Gori, a posebno u Srbiji posle 5. oktobra, to je realnost.
-Da li ste primetili oklevanje zvanicnog Beograda u smislu iscekivanja rezultata americkih predsednickih izbora?
-Dobro pitanje. Nisam to primetio. Mislim da ljudi shvataju da imaju posla sa americkom vladom a ne sa politickom administracijom. Oni shvataju da postoji siroka i nepodeljena podrska angazmanu u uspostavljanju demokratije ovde. U tom smislu u Americi vlada konsenzus. Razgovarao sam o tome da je za ucvrscivanju demokratije potrebno i to da ljudi starog rezima budu predani demokratiji, ulasku u Evropu i medjunarodnim standardima. Ako ljudi iz prethodne vlasti, a jos uvek drze neke pozicije, tome nisu predani stav SAD je da oni moraju da odu i Vlade. Smatramo dok sve institucije nisu formirane to pruza mogucnost nekim ljudima da ostanu na vlasti, ali docice trenutak kada cemo mi u Americi bez obzira na to ko je u Beloj kuci pitati da li su se svi pridrzavali demokratskih nacela, a to ce se odraziti na nase bilateralne odnose. To nije pitanje ko ce doci posle predsednika Klintona, to je pitanje siroko pitanje siroko prihvacenog americkog inteeresa da ovde bude uspostavljena demokratija. To je isto. I mislim da su to jugoslovenski zvanicnici shvatili.
-Prema nekim izvestajima govori se o reviziji Dejtonskog sporazuma. Da li je cinjenica da Kostunica ne ide na obelezavanje petogodisnjice sporazuma znak da on ne podrzava bilo kakvu promenu u tom smislu?
- Pre svega treba da je to konferencija koju organizuje Dejtonsku univerzitet. To je samo prigodna prilika da se ljudi sastanu i razgovaraju ali to nije formalni susret na kom ce se donositi bilo kakve odluke. Americki stav je da Dejtonski sporazum ne treba menjati. U ovom sporazumu postoji mesto za nadogradnju zato sto je Dejton bio sporazum o primirju izmedju tri zaracene strane. Ali to je bio i izraz teznji naroda BiH i njihove zelje da prihvate najvise evropske standarde. Ali kako vreme tece morace da donesu i neke teske politicke odluke, sto je na tamosnjim politickih liderima da urade. Ali to je stvar o kojoj odluku treba da donese narod Bosne. Cilj ove konferencije uopste nije da se napravi revizija Dejtonskog sporazuma, vec da se razmatri na cemu smo posle pet godina i sta nas ceka.
