Izvor: Politika, 16.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OBESMISLITI IGRARIJU SA ČLANOM 102
Smanjivanje opština i vraćanje većinskog sistema na lokalnim izborima prvo je što pada na pamet kada je reč o unapređenju lokalne demokratije u Srbiji. Šta je sa nacionalnim nivoom? Prvo što se tu može uraditi jeste donošenje novog zakona o izboru narodnih poslanika.Ne mislim da predlažem nikakve promene izbornog sistema ili slične komplikovane stvari.
Potrebno je samo precizirati kako se postaje a kako prestaje biti narodni poslanik. U praksi to izgleda ovako. Stranka sastavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << listu od 250 kandidata za poslanike. Birači glasaju za stranačku listu u celini i stranka, recimo, dobije 25 mandata. Rukovodstvo stranke se onda sastane i sa one liste od 250 kandidata odredi 25 poslanika. Zatim svaki od tih poslanika potpiše papir na kome stoji da daje "neopozivu ostavku" na svoje mesto, ali bez dana podnošenja. Te "blanko" ostavke se potom pohrane u stranački sef. Sada stranka u svakom trenutku može da "aktivira" ovu ostavku, smeni poslanika i na njegovo mesto dovede bilo koga drugog sa svoje liste.
Šta je loše u ovom sistemu? To što je poslanik talac partijskog rukovodstva. Stranka ima pravo da obezbeđuje partijsku disciplinu. Stranka može da različitim merama utiče na poslanika. Ali, stranka ne može tu disciplinu da obezbeđuje nemoralnim i nezakonitim sredstvima. Blanko ostavke su jedno takvo sredstvo – ma koliko potpis na njima bio dobrovoljan. Šta ćemo ako sutra stranke budu zahtevale da im poslanici, kao dodatno jamstvo za poslušnost, ostave žene i decu kao taoce? Hoće li i to biti u redu samo zato što je dobrovoljno?
Blanko ostavke su ne samo nemoralne, već i izvor parlamentarnih trzavica. Poslanik se posvađa sa strankom i objavi da nikakvu ostavku ne priznaje. Stranka, međutim, aktivira njegovu ostavku. Šta sad? U prošlom sazivu stvar je rešavana po načelu vremenskog redosleda. Ako je stranka pre poslanikove pismene izjave o "ne-ostavci" predala njegovu ostavku ona se usvajala. Tako je dolazilo do trke i međusobnih optužbi za krivotvorenje.
Dvoje poslanika G17 plus, Vesna Lalić i Sovranije Čonjagić, došli su 2005. godine u sukob sa vrhom stranke. Znajući da će biti "aktivirane" njihove ostavke, oni su obavestili predsednika Skupštine da nameravaju da budu nezavisni poslanici i da ne priznaju nikakvu ostavku sa svojim potpisom. Ti dopisi su i zvanično zavedeni u pisarnici Skupštine. Međutim, administrativni odbor ipak je dobio njihove ostavke, sa vremenom prijema koji je prethodio njihovim izjavama o povlačenju ostavki. Predstavnici opozicije pokazivali su novinarima papire iz skupštinske pisarnice iz kojih se vidi da je podnesak Čonjagića i Lalićeve došao pre, a u delovodnik zaveden posle spisa o aktiviranju njihovih ostavki. Međutim, ništa nije vredelo. Lalićevoj i Čonjagiću oduzeti su mandati.
Šta će Srbiji te ružne igre sa blanko ostavkama? Ako se već hoće obezbediti poslušnost poslanika, zašto se onda ne vrati čuveni član 88 Miloševićevog izbornog zakona, koji je davao pravo stranci da zameni poslanika? Ali, kako ga vratiti, kada su svojevremeno svi galamili kako je taj član najbolji pokazatelj Miloševićevog autoritarizma? Čak ga je i Ustavni sud, 27. maja 2003, proglasio neustavnim. Onda su se mudraci dosetili i uveli praksu blanko ostavki. Čak su je stavili i u novi Ustav. U stavu 2 člana 102 kaže se: "Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika".
Bitno u ovom članu nije da je poslanik "slobodan" da stranci ponudi svoju ostavku (on to, dakle, može da učini, ali i ne mora). Bitno je da je ostavka "neopoziva", odnosno da se poslanik, jednom kada papir sa ostavkom preda stranci, više ne može predomisliti. A jasno je da će poslanici biti prinuđeni da svoj mandat stave u ruke stranke u za njih posebno osetljivom trenutku – kada stranka treba da odluči kome će kandidatu sa svoje izborne liste da dodeli mandat.
Jedina utešna okolnost u ovom žalosnom ustavnom rešenju jeste da se postupak davanja ostavke ipak mora propisati zakonom. I tu je šansa da se stvari poprave. Novi izborni zakon mogao bi čitavu ovu igrariju da obesmisli. Prvo, on bi mogao obavezati stranke da mandate dodeljuju po redosledu kojim su kandidati navedeni na njihovim izbornim listama. Tako uslov za dobijanje poslaničkog mesta ne bi bilo potpisivanje blanko ostavke. Drugo, moglo bi se propisati, kao što je to slučaj u Francuskoj, Švedskoj, Austriji ili Nemačkoj da unapred podnete ostavke ne proizvode pravno dejstvo. Poslanik može da "neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci". Ali, ne unapred, sa praznim datumom pored potpisa.
No, ovako jednostavna i logična stvar ima izglede da bude sprovedena jednako kao i smanjenje opština i vraćanje većinskog sistema na lokalu. Naprosto, ništa od toga nije u interesu političkoj eliti. Samo, valja ih pritiskati. Ovaj saziv Skupštine svakako će morati da donese i novi izborni zakon. A iz njegovog sadržaja umnogome će biti jasno koliko je demokratije u Srbiji.
Politički analitičar
[objavljeno: ]
