Izvor: Blic, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O umešnosti i egzibicionizmu
Taktika i strategija - Umešno bavljenje politikom zahteva razumevanje i taktike i strategije, što će reći i kratkoročnih i dugoročnih poduhvata. Za Miloševića se, na primer, tvrdi da je bio dobar taktičar, što će reći da je na kratke staze znao da nametne svoje predloge i rešenja. Sa isto tako osnova se primećuje da je bio očajan strateg. Da je, drugim rečima, najviše omanuo u proceni ne tako nedokučive budućnosti. Za razliku od njega, "otac savremene turske nacije" Kemal Ataturk >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazao se kao briljantni strateg. Sačekavši da se zemlja pribere od propasti Otomanske imperije i oporavi od rata, on se strpljivo pripremao za buduće izazove. Prihvatio je nametnuti rat tek kada je dovoljno ojačao. Znao je da predvidi budućnost.
Evolucija - Šopenhauer je, sa jedva prikrivenom porugom, pitao u čemu se ogleda evolucija. Da li u tome što se divljaci, umesto da proždiru jedni druge, sada samo međusobno istrebljuju. Krleža je na isto tako podrugljiv način tumačio napredak čovečanstva. Ništa se nije promenilo, govorio je on, osim, možda, u tome što divljaci danas telefoniraju.
Racionalnost - Kako reagovati na podlost ili neku drugu isto tako nedostojnu pojavu? Filozofi predlažu da se ne pretvaramo kako je ne primećujemo. Ali i da ne patimo. Šta tada? Pa da jednostavno kažemo: eto, i to u svetu postoji. Da se, drugim rečima, prema podlosti odnosimo samo kao prema još jednoj numeričkoj pojavi.
