Izvor: Blic, 26.Sep.2010, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O trabunjanju i pretvaranju
Vremena - Nisu najgora vremena u kojima se ne sme ništa govoriti, već ona u kojima se može svašta reći ali se ni na šta ne može uticati. U prvom slučaju, ljudi se plaše da govore u strahu da će dospeti zatvora, ali žive u nadi da će doći dan kada će to moći slobodno da čine. Kada taj dan konačno dođe, ne ostaje im više ni nada jer, ma šta govorili, na njihove reči niko se ne osvrće. Kao i da nisu izgovorene, one nisu u stanju ništa da promene.
Modeli - Privatizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ovde predstavljena kao poduhvat koji će poboljšati život zaposlenih, a time doprineti i blagostanju nacije u celini. Pri tome se polazilo od osnovane pretpostavke da će privatni vlasnici, iz sopstvenih interesa, sa više revnosti unapređivati proizvodnju, čime će uvećati sopstvene prihode, ali i zaradu i položaj radnika. Pokazalo se da nije tako. Da su neka preduzeća, s predumišljajem, obezvređena, da bi bila jeftino kupljena. Da su druga promenila namenu tako što su fabričke hale pretvorene u skladišta. Da su treća, najzad, jednostavno zatvorena ili prestala da postoje jer su u zaključenim ugovorima izostala jemstva koja obavezuju nove vlasnike da nastave s proizvodnjom. To je, opet, za posledicu imalo da su mnogi radnici ostali bez posla. Pošto, sve u svemu, privatizacija nije dala željene rezultate, bilo bi sasvim prirodno da se, kao model, temeljno preispita. Ne, naravno, zbog povratka u „realni socijalizam", kako zlobno gunđaju arhitekti privatizacije, već zbog moralne odgovornosti, državne obaveze i društvene potrebe, najzad, da se istraži šta u dosadašnjem modelu nije valjalo i šta se, makar zakasnelo, može da ispravi.
Lažno predstavljanje - Lažno se predstavljaju ne samo pojedinci već i esnafi, umetnička udruženja i, najzad, države. Ništa upečatljivije od toga ne govori od primera Sovjetskog Saveza, od koga je drhtalo pola sveta.
