Izvor: Blic, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O tome neću misliti ni sutra
Wiesbadenski političari vole da daju intervjue. Pa, tako, gledam na tv-u Žiku, ministra samoodbrane, kako na ptanje novinara - da li ćete učiniti to i to?, kaže - možda. Da li ćete ići tu i tu? Možda. Da li će biti tako i tako? Možda. I na kraju, da li ste premoreni od obima posla koji (kao glavni čovek samoodbrane) imate? Da, odgovara Žika (prvi put) bez dvoumljenja. Napadaju me, a ja se branim, jer to moja funkcija podrazumeva. Zato sam i imenovan na ovo značajno mesto, jer ne postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ni jedan čovek u Wiesbadenu, koji je toliko osporavan kao ja, zaključuje Žika. Posle njega, Mika - direktor za lične ivensticije. Šta ste odlučili da uradite sa finansijama, pita novinar. Jao, nemojte to...Dobro (kaže novinar), koliki je budžet za ovu godinu? Ne bih sad da iznosim detalje. Kažu da ste o državnom trošku putovali oko svoje kuće, za osamdeset dana?"Predjite na sledeće pitanje. Da li je tačno da samo u vašoj ulici nije poskupela magla? Na to pitanje odgovorio sam jednoj vašoj koleginici. Pa, šta ste joj rekli? Isto što i vama. Da li ste spremni da nam danas odgovorite na sva postavljena pitanja, uporan je novinar. Kako da ne, zato sam tu. Da, ali, do sada niste dali ni jedan konkretan odgovor. Kako nisam, pa odgovorio sam na sve što ste pitali. Tačno, kaže novinar, ali ništa konkretno niste rekli. E, pa, nemojte očekivati od mene i konkretno, dovoljni su odgovori. O konkretnom ćemo sledeći put, pozovite me ponovo u studio, pa ću vam reći sve što vas zanima, veselo će Mika. Ako mene neko pita (uzviknuh glasno ispred ekrana), sasvim je dovoljno ovo što su rekli i Žika i Mika. Ko je razumeo - shvatiće, a ko je shvatio – neće razumeti. Ni neki sledeći put.
