Izvor: B92, 05.Apr.2012, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O školarinama na narednoj sednici
Beograd -- Senat Univerziteta u Beogradu nije raspravljao, kako se očekivalo, o predlogu nekih fakulteta da povećaju školarine i odluka je odložena za narednu sednicu.
Fakulteti koji su predložili povećanje školarina trebalo bi do tada da pokušaju da vrate stare školarine, jer bi tako poštovali stav Ministarstva prosvete.
Kako je rečeno, fakulteti su iz ministarstva obavešteni i da treba da odustanu od većih kvota za budžetske studente.
Mada nije doneta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nikakva zvanična odluka, školarine su bile tema tokom većeg dela sednice Senata, na kojoj su dekani ukazali na nezavidnu materijalnu situaciju.
Država je ove godine za 17 odsto smanjila sredstva za materijalne troškove fakuteta u odnosu na prošlu godinu, rečeno je na sednici i ukazano da se plate ne menjaju, a da troškovi rastu.
Predstavnici fakulteta prirodnih nauka smatraju da su "najveće žrtve", jer kažu da je potrošni materijal jako skup, a oni ne mogu da povećaju školarine, jer je interesovanje i do sada bilo slabo.
Ipak, dekani nekih fakulteta već su se izjasnili da neće povećavati školarine. Fizički fakultet već treću godinu ima školarinu od 60.000 dinara i neće je ni ove godine menjati, a cena ostaje ista i na Mašinskom fakultetu (60.000), na Pravnom, Fakultetu veterinarske medicine.
Dekan Veterinarskog fakulteta Velibor Stojić ukazao je na sednici da je stanje na fakutetima katastrofalno.
"Od ministarstva smo pre nekoliko dana dobili 980.000 dinara za decembarske materijalne troškove, a za grejanje i struju dali smo 8,5 miliona dinara", rekao je prof. Stojić.
Veće školarine predložili su Fakultet organizacionih nauka, Elektrotehnički fakultet, dok je Stomatološki fakultet odlučio da smanji školarine.
Konkurs za upis nove generacije brucoša treba da bude raspisan do 1. maja.
Obradović: Znanje je pokretačka snaga Srbije
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je da znanje i obrazovanje predstavljaju jedan od ključnih resursa u ukupnom procesu transformacije društva i da treba da budu pokretačka snaga Srbije.
Obraćajući se učesnicima Konferencije akademija strukovnih studija u Beogradu, on je rekao da je u okviru reforme sistema obrazovanja i pristupanja evropskom prostoru obrazovanja uveden proces akreditacije visokoškolskih ustanova, u koji su prve ušle nekadašnje više škole.
"One više škole koje su proces akreditacije uspešno završile postale su visoke škole i akademije strukovnih studija, zasnovane na savremenoj koncepciji nastavnog rada i organizovanja, koje školuju visoko stručne kadrove sa specijalizovanim znanjima i veštinama koje su potrebne i privredi i društvu", rekao je Obradović.
On je dodao da u Srbiji trenutno radi 70 visokih škola strukovnih studija, sa 320 akreditovanih studijskih programa, na kojima studira 65.000 studenata, i istakao da te ustanove predstavljaju veoma važan segment našeg obrazovnog sistema.
Obradović je naveo da se u procesu reformi posebno vodilo računa o tome da praktična znanja koja se stiču na višim školama budu usklađena sa budućim potrebama društva i da budu verifikovana na tržištu.
Ministar prosvete rekao je da su dostupnost, kvalitet i efikasnost dugoročni prioritetni ciljevi razvoja i unapređenja sistema obrazovanja i pozvao učesnike Konferencije da uzmu učešća u javnoj raspravi o dokumentu "Strategija obrazovanja".
On je naveo da su u izradi strategije učestvovali isključivo stručnjaci, bez upliva politike, i da su saslušana i uvažena i mišljenja oponenata i stranih eksperata.
"Ovo je prvi strateški dokument posle Drugog svetskog rata koji govori o tome kakvo obrazovanje želimo. Njegovo usvajanje je veoma važno kako u toj oblasti ne bismo lutali od mandata do mandata", poručio je ministar Žarko Obradović.
