Izvor: Politika, 08.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O senkama i pratiljama
Srbija je konačno dobila detaljnu mapu sa neeksplodiranim kasetnim bombama, na kojoj je uključeno i Kosovo - čime se jasno stavlja do znanja da, dok je Hilari kandidat za predsednika, celovitost Srbije se ne dovodi u pitanje
Bez obzira na obostranu fasciniranost kaubojštinom, mora se priznati da se, ipak, znatno razlikujemo od braće Amerikanaca. Pustite sada priče o nemogućnosti poređenja Davida i Golijata, tračeve o najmoćnijoj svetskoj supersili i najjeftinijoj moneti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za potkusurivanje ujka Semovih turista. Nešto drugo mi se vrzma po glavi.
Naime, nakon što smo dokazali da Srbija može sasvim regularno da funkcioniše bez vlade, sada smo odlučni da napravimo korak dalje u političkom avangardizmu i pokažemo uštogljenoj međunarodnoj zajednici da možemo i bez predsednika! Jašta da možemo! Dosta nam je marionetskih vlada i manekenskih predsednika. Srbi vole da sami - oči u oči sa drugim Srbima - odlučuju o svojoj sudbini i tu nema mesta polemici. Uostalom, ruku na srce, dosta nam je bio jedan Cobe. Gde je on udario, tu država više nije nikla, a kamoli predsednik. Naravno, mislim na srpske države i srpske predsednike.
E, kod braće Amerikanaca, po tom pitanju, vladaju sasvim drugačije navike. Njima je predsednik neka vrsta fetiša. Tamo gde smo mi avangardni, naša prekookeanska braća su, sačuvaj bože, nastrani! Ali, kao što smo mnogo puta iskusili, ljudska priroda je misterioznija od najtajnije šatl-diplomatije.
I tako, dok se kod nas zahuktava antipredsednička kampanja, po principu da je od predsedničkog zvanja mnogo važnije ko će biti direktor nekog od javnih preduzeća, braću Amerikance uveliko trese predizborna groznica.
U izazivanju iste (mislim na groznicu), po običaju, prednjači Hilari Klinton, koja je, kao provereni, zapaljivi mirovni huškač, javno prihvatila podršku Veslija Klarka, nazvavši ga "svojim komandantom". Za to vreme njen stari obožavalac Medžik Džonson neprestano ubeđuje bivšeg kolegu Divca da utiče na srpsku dijasporu kako bi ti antinaturalizovani Američani ispravno glasali. Zauzvrat, njihova majčica Srbija konačno je dobila detaljnu mapu sa neeksplodiranim kasetnim bombama, a na kojoj je uključeno i Kosovo - čime se jasno stavlja do znanja da, dok je Hilari kandidat za predsednika, celovitost Srbije se ne dovodi u pitanje!
Ipak, ni taj izliv humanizma nije bio dovoljan neprirodno ambicioznoj kandidatkinji. Majka devet obojenih Jugovića, koji tezgare u Bagdadu bez radne dozvole, odlučila je da ide do kraja. Zato i ne čudi što baš ovih dana američki ekonomski šamani otkrivaju u svojim memoarima da je invazija na Avganistan izvršena zbog neoporezovane proizvodnje opijuma, a da se rat u Iraku vodi(o) isključivo zbog nafte. Očekujem da uskoro objave kako su onomad srušili kule Trgovinskog centra da bi dobili građevinsku dozvolu za čuvanje zlatnih poluga u nusprostorijama Gvantanama.
Međutim, džabe sva ta dobrota i uigrana mašinerija i naklonost kluba slavnih i bogatih - ako imaš Bila za muža. Pogotovu u Americi gde je porodica toliko razbucana da je svuda ima; i gde su porodične vrednosti nešto poput idealnog, nikad nenapisanog srpskog ustava. Zato je brzomisleća Hilari preskočila svoju savetnicu Madlen i direktno se konsultovala sa najmudrijom TV crnkinjom Oprom Vinfri, nadajući se da će neprikosnovena medijska carica znati šta treba učiniti da bi se Bil pretvorio u uzornu "prvu damu"...
Nije prošlo mnogo, a u bežičnom skloništu Magičnog oglasila se telefonska zvonjava. Pošto tog momenta nisam imao preča posla, podigao sam slušalicu mladićevskim pokretom ruke i ćutke sačekao da čujem javku sa druge strane. Kad ono, umesto javke ili erotskog disanja, začuh Oprin fanki tenor kako mi veselo nabraja familiju. Znao sam da to nije slučajno. Nema slučajnosti u savršenom svetu. Tako je i bilo. Nakon što mi je održala vakelu o urođenoj kvarnoći muške prirode, Opra pređe na ispovedanje...
Elem, u pokušaju da se što bolje pripremi za ulogu prve dame, Bil je poželeo da zamoli za savet jedinstvenu i neponovljivu Megi Tačer, ali nije znao kako da - pored živog i živahnog Tonija Blera - dođe do nje. Onda se njegov romanijski jaran Holbruk dosetio ko je zvanični biograf "čelične ledi", te tako Magični uđe poput dima u njihov pušački salon... Opra je tu značajno zaćutala, a meni je bilo jasno da moje misionarstvo nema izbora. Budući da se Opri ne može reći "ne", prihvatio sam da organizujem sastanak na vrhu senke. Nije tajna da ponekad uživam da budem svedok istorije.
Pa, viđenje se dogodilo, ali se nije pretvorilo čak ni u kurtoaznu čajanku. Jednostavno, otresita Megi ga je momentalno odbila. "Jedna ledi Di je sasvim dovoljna za slobodarski zapadni svet", rekla je zbunjenom Bilu i dodala kako mu je vreme da sa saksofona pređe na harfu. Jer prvoj dami ne priliči da se bavi oralnim egzibicijama, već ručnim radom.
Kada je u svemu bivši Klinton zavapio da "samo to i radi", Megi je hladnokrvno odmahnula rukom u pravcu Stanford bridža. Bio je to zaista rečit gest. Postoje ljudi kojima ni Murinjo ne može pomoći da postanu Bekamova pratnja. Samo je pitanje ko će im pokazati put u svlačionicu.
Zoran Ćirić
[objavljeno: 08.10.2007.]
