Izvor: Politika, 29.Nov.2012, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O niklu, turizmu i poljoprivredi
Povodom serije tekstova objavljenih u „Politici“
Neki kažu da poljoprivreda i turizam,kao ekološki prihvatljivije grane privrede,predstavljaju alternativu proizvodnji i preradi mineralnih sirovina i bolja sušansaza razvoj države. Međutim, svetska poljoprivreda postavlja više paradoksalnih pitanja. Naime, najsiromašnije zemlje sveta su izrazito poljoprivredne,sa dominantnom poljoprivrednom proizvodnjom. S druge strane, što poljoprivreda predstavlja manji deo BDP-a, tosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manje šanse da će u nekoj zemljidoćido gladi. Naime, u državama koje skoro da nemaju poljoprivredu, ljudi umesto da umiru od gladi umiru od bolesti uzrokovanih prejedanjem. Npr.u BDP Japanapoljoprivreda je zastupljena sa dva do tri odsto.Bez obzira na to,Japanci su siti i skoro 50 odstosvoje i uvezene poljoprivredne proizvodnje bacaju zbog lošeg kvaliteta ili rokova korišćenja. Takođe, uposlednjih 50 godina poljoprivreda je imala veći rast produktivnosti od većine industrijskog sektora. Stvorene su nove vrste koje su drastično povećale prinose i produktivnost. Paradoks je i u tome što i ovako efikasne poljoprivrede danas u SAD i Evropi nemogu da ekonomski prežive bez potporai izvoznih subvencija.
Kad je o turizmu reč, od posebnog je značaja istraživanje tržišta. U slučaju Srbije, to je domaće tržište, pre svega gradska populacija iz ravničarskih delova, određene starosne, obrazovne i platežne moći. Tržište za razvoj turizma, na primer, na Zlatiboru je prvenstveno Beograd. Platežna moć turista iz Beograda je povezana s razvojnim mogućnostima celog društva. Dakle, radi se o uzročno-posledičnoj vezi gde, pre svega, razvoj društva i tehnologije kroz eksploataciju i preradu mineralnih sirovina podstiče napredak turizma.
Rude nikla su u svetu međunajprioritetnijimmineralnimsirovinama. Zato je država Srbija (resorno ministarstvo) dobro uradila kada je stala iza programa istraživanja, mada seiz polemika vođenih u „Politici“vidi da celo srpsko društvo nije shvatilo značaj mineralnih resursa a pogotovo ruda nikla za ukupni privredni razvoj države. Potencijalne mogućnosti za proširenje sirovinske baze nikla u Srbiji su povoljne. Ima izgleda da buduća istraživanja dovedu do pronalaženja i kvalitetnijih ruda. Zato treba pojačati geološka istraživanjai obezbediti načine i sredstva za njihovo kontinuirano i dugoročno izvođenje.
U celini gledano, poznata sirovinska baza nikla u Srbiji je relativno značajnih razmera, ali su rude niskoprocentnog tipa i pripadaju grupi siromašnijih ležišta koja se danas koriste u svetu. Ovde, međutim, treba voditi računa o činjenici da nije samo sadržaj korisne komponente faktor koji određuje ekonomske efekte buduće eksploatacije, već i čitav niz drugih elemenata. Jedan od njih je i cena metala nikla na berzama. Prema podacima „Mining Jornal-a”cena nikla 1984. godine (do kada je izvršena većina poznatih geoloških istraživanja) bila je približno sedam hiljada dolara po toni, dok je u novembru 2012.(kada se planiraju nova geološka istraživanja) ta cena oko 16.500 dolara.
Dajem, dakle, glas u prilogistraživanjimai proizvodnjimineralnih sirovina (među njima i ruda nikla),ali sve uz poštovanje mera zaštite životne sredineodređenihu skladu sa naukom. Jer, ako hoćemo nedirnutu ili apsolutno čistu životnu sredinu, može, ali svi se u tom slučajumoramo vratiti u usloveživota u predistorijsko doba. Ipak, velika većina nas je za savremeniji i ugodniji život.Troškovi očuvanja životne sredine su realnost. Međutim, i pojedinci i države na ovim kao i na drugim troškovima profitiraju ili bankrotiraju. Takođe, različite društvene zajednice su na različitim nivoima razvoja, tako da i njihove mogućnosti očuvanja životne sredine nisu iste. Toga smo svedoci od Afrike, preko J. Amerike, Azije, Srbije, Nemačke, Japana,SAD. Pojedine zemlje su sadašnji visoknivo razvoja gradile stotinama godina u uslovima mira i blagostanja. Mi bismoželeli da živimo i imamo standard kaooni, i još bez truda i žrtvovanja. To tako, vidimo,nemože.
Bojo Vuković*
*Magistar, dipl. inž. rud., Rudnik i Termoelektrana Gacko
objavljeno: 29.11.2012.
