Izvor: Politika, 11.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O naknadama – naknadno
Ministarstvo finansija još ne može da obnaroduje rešenje o oporezivanju dodatnih prihoda ministara i državnih funkcionera
Koliko ukupno zarađuju državni funkcioneri, pitanje je koje se nametnulo vladinom odlukom da se oporezuju zarade u javnom sektoru veće od 60.000 dinara? Da li ministri žive samo od ministarske plate od stotinak hiljada dinara, pa im samo taj iznos treba oporezovati ili i od raznih naknada u nadzornim odborima i u poslaničkim klupama prihoduju još toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što bi takođe trebalo „u zbiru” oporezovati?
U Ministarstvu finansija kažu da rešenje još ne mogu da obnaroduju, jer ga traže u dobroj praksi zemalja Evropske unije i okruženja.
Zahvaljujući tome što državni funkcioneri moraju da prijave imovinu i primanja Agenciji za borbu protiv korupcije sada postoji uvid s koliko različitih mesta državni funkcioneri primaju novčane naknade.
Inače, ministri su po funkciji, što im zakon i propisuje, članovi nadzornih odbora nekih tela. Na primer, Aleksandar Antić, ministar saobraćaja je predsednik Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, premijer Ivica Dačić i ministar finansija Lazar Krstić članovi su tog tela. Interesantno je da u imovinskim kartama prve dvojice piše da za tu funkciju ne primaju naknadu, dok kod Krstića piše da mesečno prima 43.000 dinara. U Ministarstvu finansija kažu da će se Krstić odreći svih naknada koje mu po funkciji pripadaju, a to su prema Agenciji za borbu protiv korupcije predsedavanje Upravnim odborom Agencije za osiguranje depozita, za šta dobija 49.000 dinara, kao i članstvo u upravnom odboru Fonda za razvoj odakle stiže 43.000 dinara.
Zanimljivo je da su neki ministri izabrali da ne primaju ministarsku platu, već sa radnih mesta gde takođe rade. Na primer, ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović prima mesečno 92.700 dinara kao neuropsihijatar u Kliničkom centru Kragujevac, kao i 76.326 dinara kao redovni profesor i šef katedre za psihijatriju Univerziteta u Kragujevcu. Za naučno-istraživačku delatnost od Kliničkog centra dobija i 350.000 dinara godišnje.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da, ukoliko dosledno shvatamo štednju u javnom sektoru, onda moraju da se oporezuju ukupni prihodi državnih funkcionera. Dodatno, da se uvedu još najmanje dve stope za oporezivanje izuzetno visokih zarada od 35 do 45 odsto.
– Ideja ovog oporezivanja je da se zahvati od onih koji imaju najviše, a dodatni prihodi funkcionera nisu mali. Ministarska plata od 110.000 dinara jeste mala i treba da bude veća, ali ministar treba i dobro da radi i da odgovara za posao. U ljudskom smislu teško je poverovati da neko može da radi dobro svoj posao na čak tri radna mesta. Podsećanja radi, ranije je bilo dozvoljeno da neko osim svog posla, drugi može da radi samo s trećinom radnog vremena – kaže Savić.
J. Rabrenović
objavljeno: 11.10.2013
