Izvor: Press, 14.Feb.2013, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O ljubavi srećnoj i ljubavi tužnoj
Boris i Ivica (Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja)
Tog sam jutra stigao glasačkom klasom,
do izbornog mesta prečicom časom,
kroz laži i obmane znane.
A u vlasti sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba,
suvenir na pozerske dane...
Ušao sam na prstima, Trivanka beše već čudna
ko da šljivkom se prekstila...
Reče: „Prošlo je ko za čas, al’ ne brini ništa jer glasaće svi za nas, a ti ćeš svirati“...
Kampanja beše ko kampanja i šta da se priča,
parada lupeža i kiča,
i poznati bucko u belom.
Već po redu poželeh nam vlasti i sreće,
imah i planove veće,
al’ sakrio je pogled pod velom...
Tad me spaziše “cesidovci”,
ja sam tražio pesmu, al’ Toma me je stigao, briga njih...
Širok osmeh i zlatan zub
znam da zasrali smo s istraživanjima,
al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi - čiju ćemo svirati...
Svirajte mi jel’ se Ivica diže, dunja moja, al’ lagano,
da mi ne bi koji glas promak’o...
Dajte barem šanse male, izgubiću od budale,
gde ću s vlasti, nije fer to tako...
Lažite me: „Dačić stiže“, dunja moja,
ljuta rana, nek zazvone Šaperi u transu...
Znam da nije rezultat ovaj za veselje i svatovac,
Al’ ja moram s Ivom u romasu...
Retko odlazim u stranku i pišem još ređe,
slike vlasti su bleđe i bleđe,
pa lepe potiskuju Ruž(ić)ne...
Al’ nekad naručim istraživanje i tako to krene,
pa stignem te smradove njene,
sve su ovo koalicije tužne...
Nikom ne pričam o Tomi,
nadam se doći će talas koji će da ga potopi...
Glas mi donose Cigani,
Al’ odoše i oni u koaliciju, Alek je dao više, briga njih...
Svrajte mi jel’ se diže rejting stranke, žuto moje, bar lagano,
nek zazvoni Mićun bar u transu...
Pa da opet telad mazim, maraton za pozu gazim,
da kod Ive opet imam šansu, šunja mojaaaaaa...
Ivica i Aca (Džuli)
Stig’o je sam baš pred leto
Priš’o i reko „helou“,
znao sam samo o njem
da zove se Alek...
Ko da se mandat sa neba
spustio meni na dlan,
odmah mi jasno je bilo
da ludo ga volim...
Aaaaaaalek, Aaaaaaalek,
a htio sam da dugo traje taj san...
Lako me zaveo mladu
nekako skrpismo Vladu,
ko da je pena od mora
dao mi brdo resora...
Dečko je baš kulturiška,
odmah je skembao Miška,
rekao tako da mora,
baš nije mu fora...
Aaaaaaalek, Aaaaaaalek,
o, dali sam možda sledeća ja...
Vladom smo šetali bosi,
mrsili prste u kosi,
želeli reformska čuda,
ma, mrsili muda...
Pamtim još dodire te ruke,
i prste nežno kad sklopi,
u mraku ljubavi slepe
lupetasmo o Evropi...
Aaaaaalek, Aaaaaalek,
o tako želim s tobom da vidim Brisel i Beč,
dajem ti reč...
Ali tog nesrećnog dana,
Nazv’o me Miša Banana,
ljubav iz prošlosti davne
ne tako slavne...
Odabrah mali restoran,
da kraj je reći mu moram,
pričasmo dugo o Aci,
sve ima na traci...
Aaaaaalek, Aaaaaaalek,
verovala sam da Miša momak je fin,
ma, kakav heroin...
Ljubav naša bila je jača
od svih transkripata i od trača,
učio sam školu od Mire
čuvam i ja neke papire...
Reče mi: „Ne brini, Ivo, hapsiću drugo sve živo,
niko nije jači od vlasti, tako mi časti,
osim onih na vlasti“...
Aaaaaaalek, Aaaaaaaalek,
za boljke moje iz prošlosti lek,
moj lepi Alek...
Prošetam sam pored Vlade
dočekam tako i dan,
zamolim boga da nikad ne prestane košmar,
što meni je san...
I ko da progovori nebo,
glas neki samo me prene,
Gospod me gleda i kaže: “Zajeb’o si i mene“...
Aaaaaalek, Aaaaaalek,
ne dozvoli nikom, ljubavi, da nas rastavi,
jebo nas ko nas sastavi...
Autor: Mihailo Medenica
