Izvor: Blic, 16.Maj.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O krađi i kupovini glasova
Nije logično očekivati da će baš sve na izborima biti urađeno po pravilima, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog neznanja ili lenjosti. Ni s poštenjem se ne može računati. I kada ljudi koji sede u biračkim odborima možda ne bi u životu ukrali nešto za sebe, oni, kao stranački predstavnici, imaju direktan interes u vezi sa rezultatima izbora.
Zato je njihova međusobna provera najčvršća garancija tačnosti brojanja. Drugim rečima, stranka može biti pokradena jedino >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako nema pouzdane i sposobne kontrolore na biralištima koji će prevaru uočiti i odbiti da potpišu zapisnik.
Lažiranje izbora je moguće i na višim instancama, ali ga je onda lako dokazati poređenjem zapisnika, kao 1996. Dakle, krađa nije nemoguća, ali je u svakom takvom slučaju odgovornost podeljena između kradljivaca i loših kontrolora. U mnoštvu prikazanih neregularnosti koje zaslužuju da budu temeljno ispitane i kažnjene, jedna okolnost govori protiv tvrdnji o masovnom lažiranju rezultata - u stalnim sastavima biračkih odbora od stranaka je najzastupljenija bila SRS, koja nije prešla cenzus.
Dok se o krađi glasova priča naveliko, o drugoj, opasnijoj pojavi se upadljivo ćuti - o njihovoj kupovini. Kupovina nije lako primetna na biralištima i glasačkim listićima, ali ostavlja veliki broj svedoka. Ti svedoci ćute, zadovoljni što su nešto što smatraju bezvrednim unovčili za 1.000 ili 2.000 dinara. I ćutaće sve dok ne budu dobili uverljiv javni poziv i obećanje zaštite u zamenu za raskrinkavanje organizatora.
Povezane vesti: Rad, red i disciplina Šta smo i šta slavimo Šta da radi nova vlada Na plesu kod vampira Reciprocitet
