Izvor: B92, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O izveštaju pregovaračke trojke
Pregovaračka trojka Kontakt grupe predstavila je danas u Beogradu izveštaj o pregovorima o statusu Kosova, koji će u sledećem koraku, nakon odlaska iz Prištine, biti predstavljen generalnom sekretaru UN-a. Trojka će, prema rečima Volfganga Išingera, predstavnika EU, ponuditi jedan izveštaj, jednu poziciju i jedan tekst, u njemu neće biti nikakvog predloga rešenja jer dve strane nisu postigle sporazum. Izveštaj će, prema onome što je rekao, sadržati detaljan pregled pregovora, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve predloge srpske Vlade, predloge kosovskog pregovaračkog tima, naravno i ideje koje je sama predstavila. Kao svoj lični stav, koji neće naći mesto u izveštaju, Išinger je izneo ocenu da ne postoji način za nastavak pregovora na bilo koji način. Gost Poligrafa večeras je profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković. Profesore, dobro veče.
Visković: Dobro veče.
B92: Da pođemo od izveštaja. Ne znamo, naravno, sve detalje, ali ono što je najvažnije znamo. Dakle, u njemu neće biti rešenja niti bilo kakvih sugestija Saveta bezbednosti UN-a za period nakon 10. decembra. Kako Vi vidite ovaj izveštaj? Da li delite zadovoljstvo našeg pregovaračkog tima, naših ministara Samardžića i Jeremića, koji su izrazili očekivanje da Savet bezbednosti na osnovu ovakvog izveštaja donese odluku o nastavku pregovora?
Visković: Nisam baš siguran da je to neminovan ishod, ali mi je jasno zašto se raduju. Naime, mi smo toliko puta bili neprijatno iznenađeni, da čim se neko neprijatno iznenađenje ne dogodi, za nas je već to uspeh. Mislim da je trojka postupila diplomatski mudro, očito da nisu bili u stanju da nađu zajednički jezik, odnosno da se sva tri člana trojke zaista dogovore o onome što bi bio stav. I u takvoj situaciji postupili su verovatno jedino moguće, krenuli su ka traženju onih oblika izveštaja koji nisu sporni, a najmanje je sporno da konstatujemo činjenice, odnosno da oni konstatuju činjenice, i u tom smislu ovo neće biti nekakav suštinski izveštaj, politički izveštaj, neće posebno biti predlog za buduću akciju. Ovo je zapravo sumiranje onoga šta je učinjeno u proteklih 120 dana, pri čemu verujem da je glavni razlog zadovoljstva obojice naših ministara to što će dati i dosta korektnu sliku onoga što je i jedna i druga strana činila. Naši pregovarači smatraju, mislim da su tu u pravu, da smo objektivno mi bili u ovom slučaju neuporedivo konstruktivniji, i u tom smislu da nikakav odijum, nezadovoljstvo ne može pasti na srpsku stranu, a onda je ipak pregovaračka pozicija bolja kada nekakav odijum međunarodne zajednice nije usmeren prema vama.
B92: Da li mislite da sada svi ti predlozi koji su izrečeni, a oko kojih nije napravljen ni najmanji mogući kompromis, mogu opredeliti Savet bezbednosti da donese odluku u jednom ili u drugom pravcu?
Visković: Teško. Očito da već i ovo što trojka nije bila u stanju da sama zauzme stav pokazuje da Rusija neće odstupiti od svog dosadašnjeg stava i svog odnosa prema principima na kojima treba to pitanje da bude rešeno, a bez toga nema odluke u Savetu bezbednosti. Rusija bi se morala, kao i druge stalne članice Saveta bezbednosti, uzdržati od stavljanja veta, odnosno glasanja ’protiv’. Ja ne vidim ni to da je moguće da bi se oni samo uzdržali, a u svakom slučaju neće podržati bilo kakav stav koji bi išao ka onome čemu je nekako većina sklona, a to je ipak davanje jednog statusa nezavisnosti Kosovu. I ja ne vidim da je moguće u Savetu bezbednosti da se nađe rešenje, odnosno da se postigne jednoglasnost velikih sila, ili čak mnogo negativnije od toga, da neko, ne samo Rusija nego možda i Kina, ne uloži veto na takav predlog, a obrnuto, još manje vidim šansi da bude predlog koji bi išao u korist Srbije.
B92: Gospodine Viskoviću, vratićemo se Savetu bezbednosti jer je zaista veoma važno šta će se događati ako ne dođe do saglasnosti, što Vi pretpostavljate, ali da se vratimo na ono što nije našlo mesto u izveštaju koji je danas prezentiran, a čini mi se da je vrlo relevantno, to su izjave članova pregovaračke trojke. Tri člana dala su relativno različite izjave. Ono što sam pomenuo u najavi mi se čini specifično važnim, a to je izjava gospodina Išingera, koji je za našu stanicu izjavio da je pregovarački proces o Kosovu iscrpljen i da praktično ne postoji način za nastavak pregovora, što srpska strana, a to smo danas videli na pres konferenciji, ipak očekuje.
Visković: Ja mislim da je gospodin Išinger tu relativno u pravu. Naime, očito je da albanska strana nema ni najmanju nameru da popusti, a bez tog popuštanja teško je očekivati da je ikakav kompromis moguć. Sa naše strane čini mi se da je učinjeno gotovo sve što se moglo učiniti, izuzev jednog, a da se neke stvari možda nazovu malo slobodnije, malo hrabrije nekim pravim imenom. Recimo, predlog koji je naša strana dala o suštinskoj autonomiji, modelu Hong Konga, olandskih ostrva itd, je išao do tog nivoa da sam ja to uporedio sa jednim poznatim primerom iz istorije. On zapravo predstavlja čak mnogo više od suštinske autonomije, on predstavlja tzv. realnu uniju, kakva je postojala u odnosima između Austrije i Ugarske nakon 1867. godine, kada je stvorena Austro-Ugarska. To je gotovo svođenje samo na minimum minimuma zajedničkih funkcija, ali očito je da je i naziv, ime za tako nešto bitan i zbog međunarodnih i zbog unutrašnjih implikacija, i da smo možda imali malo više hrabrosti da to nazovemo pravim imenom, a to je ’više od autonomije’, ja to tvrdim, možda bi i nekog pomaka malog eventualnog moglo biti, ali čini mi se da glavni problem u tvrdoći Albanaca i njihovoj ubeđenosti da će oni nezavisnost na ovaj ili onaj način dobiti. Ako je to tako, a većina analitičara se slaže sa tim, onda ne vidim da i predstavnici trojke ili bilo ko drugi iz Međunarodne zajednice može da ima utisak da bi se daljim pregovorima moglo doći u ovom trenutku do rešenja.
B92: Šta bi u praktičnom smislu donelo neslaganje unutar Saveta bezbednosti, koje pretpostavljate? Rekli ste maločas da ne vidite način da se Rusija složi sa...
Visković: Praktično su dve stvari realno moguće. Jedna, po meni manje verovatna, jeste zamrzavanje čitavog problema, kao što je u nekim drugim slučajevima bilo, recimo kod palestinsko-izraelskih problema, gde se jednostavno rešenje odlagalo, ili kod Kipra. Drugi momenat koji mi se čini da je, na našu žalost, realniji jeste zapravo da svi očekuju da će u takvoj situaciji albanska strana u jednom trenutku jednostrano proglasiti nezavisnost, tu se već vide neki indikatori. Za mene je dosta simptomatično što u žargonu ljudi koji se bave profesionalno ovim, raznih predstavnika međunarodne zajednice, diplomata itd, već postoji jedan akronim koji je ušao u opticaj, a taj akronim, skraćenica je ULDI (Unilateral Declaration of Independence). Taj dugački izraz ’jednostrano proglašenje nezavisnosti’ sad je sveden na skraćenicu jer se svakodnevno koristi. Ja uvek takve značajne momente vidim kao negativne ili u nekom drugom slučaju možda pozitivne indikatore, u ovom slučaju svakako znam da su to negativni. Čim nastane akronim, čim nastane potreba da skratiš jednu tako dugačku frazu, znači da se ona dnevno koristi, dnevno razmatra, a to za nas nije dobro. Iz razgovora koje sam imao poslednjih dana sa raznim predstavnicima stranih zemalja vidim, zapravo, da manje-više svi računaju na to da će doći do jednostranog proglašenja nezavisnosti.
B92: Ima procena je EU u ovom trenutku gotovo jedinstvena, da uz par izuzetaka poput Kipra i određene rezerve koju pokazuje grčka Vlada, da zapravo Unija u ovom trenutku, da sve zemlje Unije razmišljaju na isti način i da su u principu spremne da priznaju nezavisnost. Kakva je Vaša procena? Da li je to tako? Da li se slažete sa ovom procenom?
Visković: Nisam baš siguran. Naime, prema informacijama koje ja imam, ima još nekoliko zemalja koje iskazuju određene rezerve. Sve zavisi i od toga šta će se i kako će se dogoditi, da li će to biti učinjeno na neki način relativno sporazumno, odnosno da li će albanska strana čekati ipak nekakav bar signal odobravanja i od EU, ne samo od SAD-a, ili će raditi to isključivo na svoju ruku. Budu li Albanci to radili na svoju ruku, nisam siguran da neće doći do negativnih reakcija nekoliko zemalja. Jer, to je onda vrlo opasno, onda je to jedan nekontrolisani proces, koji ne možete zaista predvideti u svim detaljima, a isto tako to otvara onda ono što naša strana s pravom ističe, slučaj za sebe, postaje presedan, otvara jedan novi proces, i u takvoj situaciji zemlje koje eventualno strahuju, poput Slovačke, Rumunije ili neke druge, da bi se kod njih nešto slično moglo dogoditi imaće itekakve rezerve. Ukoliko to bude rađeno na neki način usklađeno sa tim zemljama, ako se bar tajming usaglasi, kada i kako da se to učini, verujem da će biti veći stupanj saglasnosti među zemljama u EU, ali ne očekujem ni u jednoj varijanti da će sve zemlje biti apsolutno ’za’.
B92: Vodeći albanski lideri su već rekli da to neće raditi bez dogovora sa, da citiram...
Visković: Predstavnicima SAD-a.
B92: Tako je, svojih partnera, kako ih zovu, SAD-a i EU, što naravno može biti relevantno u nekim situacijama i ne mora. Ali, ono što jeste činjenica, a to mnogi konstatuju izgleda, je da za ideju nezavisnosti ipak danas imaju više međunarodnih subjekata na svojoj strani nego možda pre dva-tri meseca. I sami ste se delimično složili, ako sam Vas dobro razumeo.
Visković: Nažalost, tu vreme čini svoje.
B92: Šta je glavni faktor da je došlo do te katalizacije stava unutar EU? Moram i Vas da pitam za izjavu analitičara događaja na Balkanu, britanskog analitičara Tima Džudu, Vašeg kolegu koji je vrlo uvažavan i u našoj zemlji, koji kaže da je praktično način na koji je Rusija branila Srbiju u bitnoj meri doprineo dovođenju jedinstvu zemalja EU u pogledu Kosova.
Visković: Jednostavno pravilo kaže da kada imate protivnika, pogotovo neprijatelja spolja, onda to deluje ujedinjavajuće, homogenizujuće na bilo koju sredinu, neku složenu zajednicu, pa i ovu kakva je EU. Ja ne mislim da u ovom trenutku Rusija ima neprijatelja, ali jeste ozbiljan problem, jer Rusija se zaista pojavila, iznenađujuće za mnoge, a moram priznati i za mene, kao vrlo tvrd igrač u međunarodnim odnosima, i što je najgore, čini mi se da se situacija dalje zaoštrava, ona ne popušta. Naravno, nije dramatično, nije zaista stanje panike u ovom trenutku, ali na nizu pitanja, od energetskih, bezbednosnih, političkih. Evo, sada i na unutrašnjem planu, što se tiče demokratije u samoj Rusiji, dolaze sve češće kritike od strane Zapada, a Rusija na to odgovara vrlo tvrdo. I to je verovatno ono što na neki način ponovo otvara pitanje odnosa sa Rusijom, pa onda i objedinjavanja oko tako krupnog pitanja zaista za bilo koju zemlju, a pogotovo za EU kao zajednicu država, i u tom smislu to može da bude, ali mislim da nije jedino to i da nije možda ni presudno. Ja više vidim taj uticaj koji nerešavanje nekog problema, protok vremena dok problem traje čini, pogotovo u situaciji, to ne smemo nikako zaboraviti, kada EU mora da preuzme punu, i to sama da preuzme punu odgovornost za zbivanja na Kosovu. Amerikanci će se kad tad povući, možda čak i vrlo brzo, za mnoge naše zemlje iznenađujuće brzo, ali EU ima glavni problem da ih nagovori da to brzo ne urade. Jer, nije prijatna situacija, oni znaju da preuzeti vruć kesten u sopstvene ruke nije baš dobro, oni su se naučili na primeru jugoslovenske krize početkom ’90-ih, i u tom smislu u takvoj situaciji oni moraju da postignu što je moguće viši stepen jedinstva, inače će bez toga biti u izuzetno lošoj situaciji, posledice mogu biti i po njih dramatične, a za nas verovatno i katastrofalne.
B92: Ako dođe do proglašenja nezavisnosti i unilateralnih priznanja od strane pojedinih država ili možda čitave EU, država će reagovati, naša država će svakako reagovati. E sada, postoje različiti načini na koje država može da reaguje. Šta Vi vidite kao možda najrealniji odgovor srpske Vlade, srpske države, na proglašenje nezavisnosti i unilateralna priznanja? Da li ćemo ući u jednu fazu nove izolacije i novih nategnutih odnosa sa međunarodnom zajednicom?
Visković: To kao mogućnost postoji, mada ja mislim da je poslednja varijanta, odnosno da je to ishod koji bi bio plod kombinacije, sticaja okolnosti, nekoliko vrlo nepovoljnih činilaca i na spoljnom i na unutrašnjem planu. Posve je jasno, tu se slažem sa vama, da reakcija sa naše strane će biti ili čak da kažem mora biti, pitanje je naravno kakve reakcije. Postoje razni oblici reagovanja, od davanja izjave, pa do vođenja rata ili sukoba sa nekim od tih koji bi eventualno ušli u tu sa nama neprijatnu situaciju, najpre je odnos prema samom Kosovu. Jasno je da će bilo kakvo proglašenje biti sa naše strane odmah proglašeno nevažećim, ali da li ćemo se zadržati samo na tome? Već i to što su ministarstva dobila zadatak da pripreme konkretne planove ukazuje naravno na razne mogućnosti, od toga da im možete ukinuti snabdevanje strujom u trenucima ako tamo nema dovoljno struje, što smo ispomagali, do niza drugih prekida - trgovinskih odnosa, zabrane prodaje ili kupovine robe, zabrane saobraćaja sa Kosovom i slično, što naravno ima vrlo nepovoljne posledice na žive ljude. Drugo je pitanje naravno odnosa sa zemljama izvan ovog neposrednog odnosa Srbija-Kosovo – Kako reagovati prema trećima? Tu mislim da se neće dogoditi da se reaguje jedinstveno. Prosto, nemoguće je izabrati jedan model koji bi bio primenjen prema svima, jer to nisu uradili ni drugi, čak i famozni slučaj Nemačke – Halštajnove doktrine. Ja to kažem studentima, jedina zemlja sa kojom Nemačka to nije primenila, odnosno nije prekinula diplomatske odnose, a to je bila prva zemlja koja je priznala DDR, je bio Sovjetski savez, sa njima kao velikom super silom su imali posebne odnose i držali diplomatske odnose, iako je Sovjetski savez prvi priznao DDR. Prema tome, ni mi nećemo moći iste mere primeniti prema svima, ali najgora varijanta naravno bi bila ako bi se išlo na drastične mere i ako bismo svesno ulazili u prekid svih, ne samo političkih, ekonomskih i drugih odnosa, jer po mom mišljenju, a mislim da nisam usamljen u tim analizama, to može izazvati negativnije posledice za nas nego za njih. Mi smo u jednom odnosu međuzavisnosti sa svim tim zemljama, ali nažalost, na našu žalost, u većini slučajeva u tzv. asimetričnoj međuzavisnosti, mi smo mnogo zavisniji od njih nego oni od nas. Mi učestvujemo u spoljnoj trgovini EU sa 0,01 posto, a pogledajte koliko EU učestvuje u našoj spoljnoj trgovini. Prekinuti diplomatske ili ekonomske odnose sa njima bilo bi za nas fatalno, ne za njih, za njih bi to bio zaista simboličan udarac. Naravno, politički to ima značaja, ali mislim da je izuzetno bitno da ako dođe već do te situacije, da jako pažljivo naši organi, vrh države odmeri svaki potez koji se čini. Bojim se da zbog unutrašnjih pritisaka, naročito SRS-a, dolazimo u situaciju da se neke stvari mogu učiniti prosto da bi se oni na neki način smirili, što ne bi bilo dobro.
B92: Da li bi selektivno povlačenje ambasadora recimo, hajde da zavirimo u tu hipotetičku situaciju, u nekim zemljama dalo isto tako negativne rezultate? Jer, naravno nije isto povući ambasadore iz SAD-a i recimo zemlje sa kojom gotovo da ne postoje nikakve ekonomske veze itd. Da li je zapravo povlačenje ambasadora iz najuticajnijih zemalja na planeti u ovom trenutku ravno potpunom prekidu diplomatskih odnosa sa svetom?
Visković: Mislim da nije, to je neki srednji nivo reagovanja, to nisu najblaže mere, ali su daleko od onih, ima mnogo gorih od toga, prekid diplomatskih odnosa, pravi prekid diplomatskih odnosa je mnogo gora mera. Verovatno će i tu biti razlika. Ja očekujem da bi u toj situaciji, bar prema onima koje budemo smatrali glavnim krivcima ili najnekorektnije postavljenim prema nama, neminovno trebalo doći do povlačenja ambasadora, ali to nije tragedija. Postoje otpravnici poslova, postoje i zemlje zaštitnice, sile zaštitnice u međunarodnim odnosima, u diplomatskim odnosima, i takva mogućnost postoji, bitno je da se zaista ne ide na stvaranje potpuno neprijateljske klime i svesnog prekidanja svih odnosa. Do zaoštravanja političkih odnosa, po meni, će neminovno doći.
B92: Ako povučemo ambasadore, da li to automatski znači da će ambasadori tih zemalja u našoj zemlji napustiti zemlju?
Visković: Može, ali ne mora da znači, to nije automatizam, ali po pravilu se nekakav reciprocitet u takvim situacijama koristi. Naravno, mi možemo i proterivati njihove ambasadore, ali to ne bi bilo dobro, to je gori potez. Proglašavanje ’persona non grata’ je ipak delikatna situacija, nije kao diplomatski potez preporučljivo, osim u krajnjoj nuždi. Pretpostavljam da neće doći automatski do obostranog povlačenja ambasadora, mada u mnogim slučajevima zemlje to čine, prosto je to nekakva navika diplomatska, reciprocitet se poštuje kao staro pravilo u odnosima, i verujem da bi mnogi od njih u takvoj situaciji povukli svoje ambasadore, ali je bitno da ne dođe do prekida diplomatskih odnosa.
B92: Gospodine Viskoviću, kakve bi implikacije na domaćem terenu, na domaću političku scenu imao takav mogući rasplet događaja, dakle, eventualno proglašenje nezavisnosti od strane Skupštine kosovskih Albanaca i unilateralno priznanje te nezavisnosti?
Visković: Naravno, teško je predvideti kakve sve implikacije može da ima, jer to mnogo zavisi od odnosa u vladajućoj koaliciji. Ako oni nađu zajednički jezik i uspeju da se dogovore oko oblika reagovanja na tako nešto, to je jedna situacija, a ako ne, ako dođe do podele unutar vladajuće koalicije, onda je potpuno drugačija politička situacija.
B92: Evo, i danas je bilo u Skupštini dosta rasprava oko toga kako pojedina ministarstva gledaju na takav mogući rasplet događaja.
Visković: Dobro, počinje praktično predizborna trka. Radikali su zaoštrili političku retoriku, to je posve jasno, nije dobro što su očito izabrali da će na zaoštravanju političke retorike graditi svoju izbornu strategiju, to nije iz niza razloga dobro. Ali, ono što mene raduje, kao čoveka koji se više bavi spoljnim nego unutrašnjim aspektima naše politike, jeste da mi se čini, iz niza razgovora koje sam imao u poslednje vreme, da su stranci ipak svesni toga i da stvari koje rade, ili nameravaju da rade, rade ipak vodeći računa kakve to posledice može imati po unutrašnju situaciju u Srbiji. Vidim da su dosta zabrinuti, jako mnogo se raspituju o tome kako bi ovaj ili onaj potez bio protumačen, doživljen, kako bi se reagovalo u Srbiji i slično, kakve bi to konkretne političke posledice imalo po izbore za predsednika ili slično, što je ipak relativno dobar znak, relativno dobar u tom smislu da ne rade ’baš nas briga, šta god se vama dogodilo’. Jer, u jednom trenutku, jesenas je bilo i takve situacije, bio sam na skupovima gde su ljudi otvoreno govorili: „Šta oni nas time stalno ucenjuju? Šta oni nama time prete? Ako hoće radikale na vlasti, eto im radikali na vlasti, baš nas briga." Sad je situacija ipak drugačija, mislim da se i na strani tih zemalja ponaša mnogo odgovornije, a čini mi se da to može imati onda značajne, ozbiljne, dobre posledice za situaciju u Srbiji. Jer, nećemo doći u situaciju da se dogodi nešto što bi zaista bilo onako krajnje nevođenje računa o mogućim posledicama unutar Srbije, a ja pretpostavljam da su te posledice svakome poznate, ne treba ih sada elaborirati, do onoga što verovatno, sigurno nikome nije ni na kraj pameti, da se vraćamo u prethodnu epohu, za koju mislimo da je iza nas.
B92: Koji akt može dati legitimitet misiji EU na Kosovu ako ne dođe do nove odluke Saveta bezbednosti, rezolucije?
Visković: To je, po meni, kvadratura kruga, to je Gordijev čvor, u koji se EU u ovom trenutku zapetljala, oni ne znaju ni sami kako da ga razreše, jedino legitimno je naravno rezolucija Saveta bezbednosti, promena rezolucije 1244. Pitanje je da li se može bilo šta drugo, a ja mislim da ni uz najveštije pravnike se ne može naći jedno pravno održivo rešenje, ali, nažalost, bili smo svedoci i toga. Ja sam gledao, postoji jedna sjajna knjiga profesora Mazgreva sa Oksfordskog univerziteta upravo o pitanju dobijanja nezavisnosti ili proglašenja nezavisnosti nekih zemalja ili delova zemalja, gde je on pokazao da UN, u 16 slučajeva koje je analizirao, nisu bile konzistentne, koherentne u ponašanju, da je bilo vrlo različitih ponašanja, gde je zapravo njegov krajnji zaključak da se u takvim situacijama i UN ponašaju od slučaja do slučaja, nejedinstveno, zaista se ne držeći tvrdo nekih pravila međunarodnog prava, i on navodi tamo već nekoliko odstupanja od klasičnih oblika međunarodnog prava. Prema tome, i u ovom slučaju bi se moglo nešto dogoditi, ali ne može Savet bezbednosti, tu je ruski veto, a možda i kineski siguran, i u takvoj situaciji verovatno će se ići na ovo što se sad pominje, a to je saopštenje generalnog sekretara ili nešto slično, ali mislim da je to pravno nategnuto i da zaista, što bi naš narod rekao, ne drži vodu.
B92: Da posvetimo poslednju minutu ovog razgovora jednom pitanju takođe važnom, a ono nije takođe samo spoljnopolitičko, ono je i unutrašnje političko jer je odnos prema ratnim zločinima svakako i naša lična unutrašnja stvar, a ne samo spoljna, jer je Haški tribunal u pitanju. U Beogradu danas boravi glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte. Ona bi trebalo, ako se ne varam, 10. decembra da preda izveštaj o saradnji Srbije i Haškog tribunala UN-u. Kako vidite da će se ta naša istorija sa Hagom nastaviti? Koliko ona objektivno u ovom trenutku usporava Srbiju na putu evroatlantskih integracija?
Visković: Usporava značajno. Jer, prema svim izjavama stranih zvaničnika i diplomata s kojima sam razgovarao, nemoguće je, po njihovom mišljenju, da dođe do potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bez izručenja Mladića barem ili bez tvrdog dokaza da Mladića u ovoj zemlji nema. Ni sugestije iznete od vrlo uticajnih ljudi iz Srbije strancima, da bi trebalo zaista voditi računa da u ovom trenutku to nije realno, nije politički moguće, ne pomažu čak ni apeli da se jednostavno to kao u slučaju Hrvatske rešava na neki drugi način, ne daju rezultate. Ja verujem da će Del Ponteova, obzirom da odlazi sa ove funkcije, odlazi na neki način razočarana ili možda po njenom shvatanju čak i osramoćena, biti i malo tvrđa nego u prethodnom izveštaju, i u tom smislu ne možemo očekivati blagonaklonost, ali naravno sve zavisi i od čelnika EU. Ako oni dobiju uveravanje, ne samo od nje kao odlazeće nego i od naših državnika, političara, da se na tome u Srbiji zaista ozbiljno radi i da je pitanje tajminga više nego pitanje odlučnosti... Jer, naravno da u trenutku kada dolaze izbori nijedna vlast neće učiniti potez koji će je direktno ugroziti na tim izborima. Ako oni to prihvate kao političku realnost, onda je jedna situacija, ali naravno nije dobro jer će se možda zauzeti drugačiji stav, da moramo pošto poto, zbog toga što smo nekoliko puta izigrali poverenje, to da uradimo, i onda od potpisivanja sporazuma za neko vreme nema ništa, a onda su svi rokovi koje smo planirali, koji su zaista realno ambiciozni, ako smem tako da kažem, nisu preoptimistični i do biti dovedeni u pitanje, i to nije dobro, nije dobro iz niza razloga, od finansijskih, političkih, moralnih i svih drugih.
B92: Nekako se krug zatvorio, imamo još 30-ak sekundi, pa sam hteo da Vas pitam za lične impresije tog kruga za poslednjih osam godina, koliko je Karla del Ponte glavna tužiteljica Haškog tribunala. Kakav je Vaš lični utisak o njoj i o tom ciklusu?
Visković: Moj lični utisak je da ona nije previše taktična osoba. Ona je imala jaku ideju, ali naravno nije očito bila pre toga u politici, ona je bila u pravosuđu i ponaša se kao klasičan pravosudni organ. Ovde se radi ipak i o politici, nije u pitanju samo pravosuđe, tu su mnoge stvari. Ja se sa vama slažem da su i moralne i druge implikacije itekako realne, ali iznad svega stoji politika, to se moralo rešavati politički, a Karla del Ponte nije bila previše vešta u tome.
B92: Hvala Vam na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92. Prijatno veče.
