Izvor: Danas, 10.Sep.2014, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O dinosaurusima i o savremenoj skulpturi
Na Kalemegdanu traje izložba popularnog naziva Dino park. Izložba imitacija ovih praživotinja (dinosaurusa) realizovana je u organizaciji Prirodnjačkog muzeja (oko kojeg se održava), Beogradske tvrđave, Fonda B92 i Opštine Svilajnac.
U isto vreme na Kalemegdanu na platou i u delu parka ispred paviljona Zuzorić traje već drugi mesec izložba Savremena skulptura u javnom prostoru u organizaciji vajarske sekcije ULUS (Udruženje likovnih umetnika Srbije) i Beogradske tvrđave.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Koje su dodirne, a koje razdvajajuće tačke ovih izložbi? Prva je iz korpusa popularnih događaja ili inih koji na osnovu senzacija proisteklih iz holivudizacije kulture na globalnom nivou obezbeđuje sebi mesto u javnom prostoru, fizičkom i medijskom.
Pogrešno je misliti da autor ovog članka na bilo koji način potcenjuje izložbe ovog tipa i njihov mogući rezultat u popularizaciji poseta izložbama uopšte i popularizaciji nauke. Druga pak izložba rezultat je truda vajara iz Srbije (vajarska sekcija ULUS) da skrenu pažnju na bogatu vajarsku produkciju (savremena autorska skulptura) i da pokrenu procese koji bi vodili ka postavljanju savremene autorske skulpture u javnim prostorima. Razmišljajući o gradu Beogradu, na primer, jasno je da on ne može biti grad istorijske skulpture jer je on te prilike propustio, za razliku od recimo Beča i Budimpešte (pa postavljanje skulptura spomenika raznim carevima za izgled Beograda jeste put u besmisao, jer se istorija ne pravi unazad).
Dakle, jedina prava šansa Beograda da u ubrzanoj urbanizaciji izgradi svoj identitet na koji će biti ponosne i buduće generacije jeste savremena autorska skulptura u javnom prostoru. Pa o čemu se u stvari radi, ako se oko prethodnog slažemo? Reč je o tome da je Dino park u medijima, a u Danasu pogotovo, ispraćen u punom kapacitetu, a izložba Savremena skulptura u javnom prostoru vrlo skromno, a u Danasu ni pomena, mada mi se čini da su ideje te izložbe u saglasju sa novinom koja pretenduje da bude list građanske Srbije. Da je prisustvo ove izložbe u medijima bilo veće, paradoksalno je možda, ali rezultati oba događaja bili bi većim kao i obaveštenost i izbor publike, čemu novine valjda i služe. Hoću reći sledeće: Srbija će biti onoliko građanska koliko je mi napravimo, a težište ove rečenice je na „mi“!
Autor je vajar i predsednik vajarske sekcije ULUS
