Izvor: BKTV News, 25.Nov.2012, 13:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O čemu priča Pastor
U Novom Sadu je proslavljena 94- godinšnjica prisjedinjenja Vojvodine “majci Srbiji”. U dobar čas. U trenutku kada se u Skupštini Srbije raspravlja o amandmanu Skupštine Vojvodine na budžet republike. Opet se čuje ono staro – “gde su naši novci”. Nedostaje samo najglasniji medju njima – Nenad Čanak. Čovek je menjao poslanički mandat za prebijanje čoveka koji mu se nije svideo u lokalu vaterpoliste – Nikodinovića.
Ali, i bez Čanka nije nezanimljivo. Odškolovao >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je on mlade, visprenije i učtivije “autonomaše”. A tu je i stara garda onih nacionalnih manjina koji misle da u jednom ratu osvojeno, ne može da se izgubi ni posle poraza u dva rata. Pa čak i kada je reč o istorijskim činjenicama da na toj teriotriji nisu činili većinsko stanovništvo, već samo vojnu okupaciju!.
Bez ikakve namere da na bilo koji način oštetim ili osporim prava madjarskoj nacionalnoj manjini u sadašnjoj Srbiji, pozivam se, pre svega, na brojke iznete u popisima sa početka osamnaestog veka.
I pre nego što citiram predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora, evo brojki iz prošlosti: po popisu iz 1715. godine u Bačkoj je Srba, Bunjevaca i Šokaca bilo 97,6 odsto. Godine 1718. jedva ih izbrojano 20.000. U Banatu, koji je bio drugačije naseljen, godine 1880., opet po popisu država pod kojima je Vojvodina bila, stanje je sledeća: Srba 44%,Madjara 31 %, Nemaca 23%.
Dakle, i tada, kada su bili pod stranom vlašću, na ovim teritorijama Srbi su bili većina! Otuda je teško razumeti šta je predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, na dan obeležavanja priključenja Vojvodine Srbiji, želeo da porući gradjanima Vojvodine.
Naime, u Novom Sadu na svečanosti obeležavanja 94. godišnjica prisajedinjenja Srbiji oblasti koje sada čine Vojvodinu, predsednik skupštine Vojvodine je upravo osetio potrebu da izgovori sledeće:
“Neki sigurno i slave današnji dan. Ja lično i pripadnici moje zajednice i možda, još neki sugrađani, koji smo bili na gubitničkoj strani nakon Prvog svetskog rata, mi samo obeležavamo. Ne samo zato što su Mađari, Nemci i drugi bili isključeni iz odlučivanja tokom Velike narodne skupštine 1918. godine”.
Šta se to dogodilio pre 94 godine posle Prvog svetskog rata?
Posle oslobođenja u Prvom svetskom ratu, u Novom Sadu je 25. novembra 1918. godine Velika narodna skupština Srba, Slovaka, Bunjevaca i drugih Slovena jednoglasno donela odluku kojom se Banat, Bačka i Baranja prisajedinjuju Kraljevini Srbiji. Identičnu odluku o prisajedinjenju Srbiji donela je, dan ranije, Sremska skupština u Rumi. Pazite – Srbiji, a ne Jugoslaviji?!
Otuda je logično da su Tomislav Nikolića i Bojan Pajtić potencirali da izmedju Vojvodine i Srbije nikada ni nije postojala granica. I da su prave reči šefa države kada kaže – ko crta tako nešto, neka “izgubi olovku”.
Dodao bi - ko osporava tako nešto, neka se ne prihvata da bude funkcioner svih ljudi u Vojvodini. I neka ne deli narod na “dobitnike” i “gubitnike”. Ne verujem da će Srbi, ma gde se naselili širom Evrope ili sveta, pa čak i kada je reč o Sent Andreju, nazivati “gubitnicima”, jer oni samo u tudjoj državi očekuju da ih prime kao “svoje” i da ih ne asimiliraju, već im omoguće da sačuvaju svoj nacionalni identitet..
Zato valja sačuvati u sećanju reči šefa države : “Sumnjam u dobre namere onih koji danas šire neslogu u Vojvodini”.
Mirko Stamenković
Tweet
