Izvor: Politika, 08.Jan.2013, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O čemu piše nobelovac Mo Jan
Američki prevodilac savremene kineske književnosti Hauard Goldblat, poredi dela kineskog nobelovca sa Dikensovim stvaralaštvom
Kineski romanopisac, pisac kratkih priča i dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2012. godinu Mo Jan inspiraciju za pisanje priča dobija iz kineske narodne kulture, jer je, kako sam kaže, odrastao u okruženju preplavljenom njome, piše „Čajna dejli”.
Janova dela su i mešavina fantazije i realnosti, istorijske i društvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << perspektive uz pomoć kojih je stvorio svet koji, po svojoj složenosti, podseća na onaj iz dela američkog književnika Vilijama Foknera (1897–1962) i kolumbijskog književnika Gabrijela Garsije Markesa (rođen 1927. godine).
Može se slobodno reći da su dela ovog nobelovca epski istorijski romani u kojima dominira halucinogeni realizam uz dosta elemenata crnog humora. Glavna tema je konstantnost ljudske pohlepe i korupcije.
Koristeći često složene i nasilne slike, Mo radnju svojih priča postavlja u svoj rodni grad Gaomi, u istočnoj kineskoj provinciji Šandung, a likovi su inspirisani žiteljima tog mesta. On se podsmeva socijalnom realizmu „stavljajući”, radnike i birokrate u apsurdne situacije.
Mo Jan, čije je pravo ime Guan Moje, prvi je kineski dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Priznaje da nagrada nije nešto što je očekivao, ali mu je pružila priliku da spozna sebe i uoči svoje mane i nedostatke.
Jan je, kako prenosi kineski dnevnik, stvorio osoben stil pisanja i galeriju vrlo živopisnih likova, što se, prema svetski renomiranom američkom prevodiocu brojnih savremenih kineskih književnih dela Hauardu Goldblatu, može porediti sa Dikensovim delima bogatih velikom imaginarnošću i snažnim moralnim kodom.
Urednik kineskog časopisa „Sanlijan lajf vikli” Zu Vei, smatra da se Mo Janov doprinos književnosti može uporediti sa Dikensovim.
„Ali iako je sve tako, Jan ali i drugi kineski pisci nisu u potpunosti shvaćeni, jer se veliki deo književne građe ’izgubi’ u prevodu. Drugim rečima, u kineskom postoji mnogo reči koje se jednostavno ne mogu prevesti na engleski. Stoga je potrebno naučiti kineski kako bi se književnost ove zemlje zaista razumela i istinski cenila”, dodaje on.
Američki prevodilac savremene kineske književnosti Erik Abrahamsen kaže da Jan „lebdi” između književnog i analitičkog. „Kineska književnost može često da ide iz jednog ekstrema u drugi. Ili je reč o piščevom stavu i razmišljanju o određenom društvenom problemu, što je na uštrb književnog, ili se autor povlači iz stvarnosti i igra svojom maštom. Mislim da je Mo Jan uspeo da napravi ravnotežu između ta dva”, objašnjava on.
Abrahamsen dodaje da je Jan zasluženo dobio Nobelovu nagradu, jer je „odličan pisac koji je u toku svoje književne karijere mnogo doprineo jeziku i stilu savremene kineske književnosti, ali se i pozabavio značajnim istorijskim i društvenim temama”. „Činjenica da je jedan Kinez dobitnik Nobelove nagrade probudiće međunarodno interesovanje, istraživanje i razumevanje književnosti te zemlje”, zaključuje on.
S druge strane, ima onih koji smatraju da Mo nije zaslužio nagradu. Neki pisci i kritičari su ga napali zbog pričanja priča iz ličnog ugla, što poteže pitanje objektivnog kada je reč o razmatranju ozbiljnih društvenih problema.
Hauard Goldblat ima odgovor na to: „Primer je Moov roman ’Republika vina’, pun surealizma i metafore. Glavni lik je vladin zvaničnik koji odlazi u izmišljenu Republiku vina kako bi istražio tačnost glasina o kanibalizmu. Ali i pre nego što će početi svoju istragu, lokalni zvaničnici ga napijaju i on završava udavljen u jami izmeta. Roman je pravi primer satire protiv korupcije i kineskih navika opijanja.”
Stela Lolić
objavljeno: 08.01.2013.
