Izvor: BKTV News, 03.Okt.2012, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O „beloj“ i „žutoj“ štampi
Teško je složiti se oko toga šta se smatra „granica dobrog ukusa“ ili – poštovanjem privatnosti svakog gradjanina. Teza o „javnim ličnostima“ i „londonskoj školi tabloida“ nije održiva u Srbiji, pogotovo što se, već deceniju i više, novine dele ne na „belu“ i „žutu“ već na onu koja je pod kontrolom i čizmom moćnih imperatora politčke i finansijske moći!
I svaka druga podela je „žvaka“ za TV emisije, ali ne i za ozbiljne razgovore unutar profesionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << udruženja, ali i političkih stranaka. Javnost i javna glasila su deo demokratskog društva i samim tim „javno vlasništvo“, ma šta o tome mislili ljudi koji deo svog kapitala izdvajaju za političke ili monopilističe obračune sa neistomišljenicima. Ili, da budem neposredniji – sa onima koji ih ugrožavaju u očuvanju političke ili poslovne pozicije.
U tome je najsmešnije kada se se bilo ko od novinara zaboravi i usput kaže da je nove novine pokrenuo sa svojih 200.000 evra. U najmanju ruku, on je „lovina“ kao i dr Dulić sa savojim pravim ili kopijama satova, koji, navodno, vrede 100.000 evra. Jer, ako se ispituje poreklo sto hiljada evra ministru, za zloupotrebu službene dužnosti, jer niko nije rekao da je krao, onda i novinar, takodje, mora da bude na udaru iste zakonitosti, jer je i on nekom „činio prljavu uslugu ljaganja ljudi“, da bi sakupio gomilu para.
I da ne bude zabuna – ne mislim ni na kog konkretno, već na odsustvo prvog uslova da bi novina odista bila nezavisna, slobodna, istinita i kvalitetna. Danas ljudi nemaju para da kupe kilo mesa, pa je nemoguće da opstaju nikad kvalitetije štampane novine i časopisi za pare koje više ne predstavljaju nio veknu narodnog hleba!
Istinski prava, nezavisna, ozbiljna i zanimljiva novina je samo ona koju se stalno na skeneru i zakona i javnosti i čije se poslovanje redovno verifikuje sa svim izvorima prihoda. Čak i u onoj staroj i bogatoj Jugoslaviji bilo je teško dnevnu novinu bez dotacije sačuvati sa manjim tiražom do 70.000 dnevno prodatih primeraka !
Dakle, nema „belih“ i „žutih“ novina, već onih koji poštuju profesionaolni kodeks i objavljuju istinu i oni kojima je svejedno šta pišu, jer još nijedna novina nije otišla u stečaj što je dirnula u neprikosnovenost ljudskih i gradjanskih prava, ako je bila pod skutom aktuelne vlasti.
U poštovanju istine i ličnosti, nema mesta za različite kriterije kada je reč „intimu javne ličnosti“ i drugih gradjana. Postoji samo nešto drugo – „javna ličnost“ ne može sebi da dozvoli neke sloboe u ponašanju ili „puštanju na volju jeziku“ kada su u javnosti. U četiri zida – šta radi javna ličnost, ne nanoseći štetu ni sebi, ni drugima, a ni javnoj funkciji – jednostavno bi moralo i zakonom da bude izjednačeno sa svakim drugim gardjaninom ove zemlje. Zašto bi novinar ili pesnik mogao da bude notorni pijanac, i da to predstavlja „kvalitet“, a takvih smo imali i za izvoz, a ostali to ne smeju da čine ni u svoja „četiri zida
Nadjite danas tačne dnevne tiraže bilo koje novine. Pokušajte da uvedete da svaka novina mora da ima u svakom broju u koliko je primeraka štampana, a na kraju mesecu, da revizorska kuća ili poreska uprava, iznese podatak na koliko prodatih primeraka se plaćaju državen dažbine i – dočiće se do frapamntnog podatka koji preciznije nego išta drugo pokazuje „čije su novine“. Ili – koliko su nezavisne! Na časnu reč danas ne možete ni da se vozite bez bus-plus kartice.
Mirko Stamenković
Tweet
