Izvor: B92, 08.Jan.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O IZRUCENJU NASIH GRADJANA OPTUZENIH ZA RATNE ZLOCINE
Posle posete saveznog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica i njegove izjave da bi se problem oko izrucenja nasih drzavljana Haskom tribunalu mogao resiti po presedanu primenjenom u slucaju zlocina pocinjenih u Ruandi postavlja se pitanje na koji je presedan mislio, posto ih je bilo vise. Sediste Medjunarodnog tribunala za Ruandu je u Arusi, u susednoj Tanzaniji. Tu su se, barem do sada, odvijala sva sudjenja po optuznicama koje su podizali Ricard Goldston, Louise Arbour i Karla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << del Ponte, glavni tuzioci oba Medjunarodna tribunala. Presedan koji, mozda, ima u vidu ministar Svilanovic je zahtev koji je pred kraj prosle godine Del Ponte podnela sudijama u Arusi, trazeci da se "neke rasprave" na tzv. "medijskom sudjenju" odrze u Kigaliju, glavnom gradu Ruande. To sudjenje je, inace, pocelo 23. oktobra prosle godine u Arusi, a sudi se trojici vlasnika i urednika radio-stanica i listova koji su optuzeni za podsticanje na genocid. Ako bi se presedan sa "medijskim sudjenjem" za genocid u Ruandi primenio na "slucaj Milosevic", to bi znacilo da se "neke rasprave" na njegovom sudjenju ne moraju nuzno odrzati u Hagu, vec da bi se Tribunal za tu priliku mogao privremeno preseliti u Beograd. No, za to se nije potrebno pozivati na "presedan iz Ruande", buduci da, kako agencija Sense navodi, i sudije Haskog tribunala uveliko razmatraju mogucnost da "neke rasprave" na sudjenjima koja su zapoceta u Hagu - prebace blize mestu i zrtvama zlocina, dakle u bivsu Jugoslaviju. A ni u Arusi ni u Hagu se, barem za sada, ne razmislja o odrzavanju kompletnih sudjenja van sedista Medjunarodnih tribunala.
Predsednica Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic za B92 o tome da li je takav scenario realan u slucaju optuzenih za ratne zlocine u Jugoslaviji kaze: 'Veliki problem sudjenja na teritoriji Jugoslavije su nepotpuna dokumentacija i zastita svedoka. Haski tribunal ima velike probleme sa svedocima, iako je Hag neutralno mesto gde ne preti opasnost nijednom svedoku, ali je poznata i cinjenica, koja je veliki nedostatak sudjenja pred Tribunalom, a to je Haski tribunal i tuzilastvo nisu uspeli da obezbede trajne mere zastite svedoka tako da cesto clanovi porodice dobijaju pretnje i da dolazi do otkazivanja svedocenja. Kako bi tek onda bilo kada bi doslo do sudjenja pred nacionalnim sudom nekom visokom fukcioneru u Beogradu - tesko je zamisliti da bi relevantni svedoci mogli da se pojave i da bi uopste neko mogao da obezbedi mere zastite svedoka. U ovoj fazi su zato sve to razgovori na politickom nivou, ali je najvaznije da ta razgovor ima neku formu, a to je forma saradnje sa Haskim tribunalom".
Posto se priblizava 31. mart, rok koji se spominje kao krajnji za nove vlasti u Jugoslaviji da pocnu sa aktivnom saradnjom sa Tribunalom, Natasu Kandic smo pitali da li je nase javno mnjenje spremno za izrucenje jugoslovenskih drzavljana u Hag. 'Osnovno je da gradjani saznaju kakvi su se ratni zlocini na teritoriji bivse Jugoslavije desili', objasnjava Kandic. "Podrazumevajuci pod javnim mnjenjem upravo obicne ljude, prirodno je da oni nikada nisu na strani zlocina. Da ne bi bili na strani zlocina, potrebno je javnosti iznositi informacije o tome sta se dogodilo, tako da nema bojazni da ce obicni ljudi ustati i reci - ne, mi ne damo te koji su optuzeni za ratne zlocine", kaze Kandic za B92.
