Izvor: Blic, 14.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nušićevski dogovori
Nušić je, priča tako otprilike ide, često, gotovo svakodnevno sretao na ulici nekog starijeg gospodina koji mu se usrdno javljao. Naravno, i Nušić se njemu odjavljivao. Sve bi bilo u redu, e da se ovaj Nušiću nije svakodnevno obraćao sa: „Dobar dan, gos’n Đoko". Pošto je to potrajalo, komediograf ne izdrža već mu jednog dana reče: „Izvinite gospodine, ali vi mene držite za Đoku, a ja sam Brana."
Tako nekako, Nušićevski, zvuče sva javno upakovana obrazloženja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stranaka i njihovih lidera kada pokušavaju da svoje nevidljive interese pretoče u razumljive i opravdane razloge za neformiranje vlade. Cena tih jalovih dogovora daleko je od anegdote i uopšte nije beznačajna, ni ekonomski, ni politički, ni psihološki. Sve je više inostranih kompanija koje ozbiljno razmišljaju o tome da li da uopšte rade u Srbiji. Istina, nema pouzdanih kvantifikacija koliko nas otezanje i nadmudrivanje stranaka zaista košta. Ekonomisti su u jednom saglasni. Precizno određenje je - „mnogo".
Posmatrano s aspekta javnosti i običnih ljudi, ministarske fotelje izgledaju važnije nego budućnost države. Sada je kao sve rešeno i dogovoreno i zapelo je oko ministra policije. Kombinuje se, trguje, sabira i oduzima... Hoće li to natezanje oko uniformi i pendreka, svejedno ko bude prvi čovek policije, rešiti problem nezaposlenosti i niskog standarda. Kao da je naša stvarnost nalik filmu Koste Gavrasa „Opsadno stanje", pa je od presudnog značaja ko drži policiju. Ili smo mi zaista policijska država, pa je važno ko raspolaže informacijama koje taj resor prikuplja i obrađuje? Naravno, i ko ih i kako upotrebljava ili zloupotrebljava.
U svakom slučaju, javnosti je dosta ispraznih objašnjenja. Kao u anegdoti o Nušiću, može se grešiti, ali to ne može trajati beskonačno. Ako stranke tako nastave ipak će im građani na kraju kazati da je njihovo držanje pogrešno i neodgovorno.
