Izvor: Politika, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nulti centar
Kraljevčani nikada nisu imali poverenja u vlast prevelikih obaveza, ovlašćenja i odgovornosti. Ovde se čak pamte brojni pokušaji smena opštinskih čelnika i njihovih najbližih saradnika, baš u vreme kada se za sve pitala i o svemu "brinula" jedna partija, sa ili bez kontrole i kočnica u smislu snažne ili slabe opozicije. Stoga su, smatraju dobri poznavaoci lokalnih političkih prilika, besmislena i strahovanja lidera o "kazni" birača za stranke koje pristanu na podelu odgovornosti u najvišem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrhu vlasti. Dabome, prema takozvanom šestom principu koji je, tokom dosadašnjih pregovora za formiranje nove vlade predložio G17. Više je razloga za strah od biračke "osvete" što se pregovori odugovlače, dvojnim, trojnim sastancima, eto i novim, malo kome sasvim jasnim "nulta principom" koji su ovih dana lansirale demokrate.
Pitali smo o tome Raščane koje bi ovaj princip "pogodio", političare i meštane u ovoj varošici na čijim je prostorima stvarana srpska državnost, a Vlada Kraljevine Srbije danonoćno zasedala u najtežim vremenima za narod i državu. Neće oni ni sada, vele, biti smetnje formiranju ni ove, proevropske vlade, ni tako neophodnom jačanju državnih institucija. Prekomponovaće se začas lokalna vlast, tvrde tamošnji stranački lideri, ako vladajuća koalicija u raščanskoj skupštini iole predstavlja smetnju dogovoru najviših stranačkih lidera o formiranju nove vlade.
Svi se, međutim, slažu da bi taj potez, odnosno primena predloženog "nultog principa" značio i nepoštovanje narodne volje s prethodnih lokalnih izbora, što bi se moralo kompenzovati jačim državnim razlozima. To bi bili status Kosova, članstvo u UN, saradnja sa Haškim tribunalom, ekonomska politika i borba protiv korupcije i kriminala, ali "iako držimo do sebe, nismo znali da smo tako bitni za ostvarenje pomenutih ciljeva", kaže Bojan Milovanović za "Politiku". On je predsednik opštine Raška u kojoj je sada na vlasti koalicija SPS, SRS i DSS. Nije im tu važnost, dodaje Milovanović, "do sada niko predočio, ni iz ove Koštuničine vlade ni iz one premijera Đinđića, kada su ovde socijalisti vladali s demokratama".
Kako je onda, najedanput, vlast u pojedinim opštinama, čija je uistinu osnovna obaveza da za budžet prikupi pare i da ih potroši ponajviše za bolju komunalnu infrastrukturu, postala tako bitna za strateška državna pitanja?
U to, naravno, i u Raškoj i u sličnim opštinama malo ko veruje, čak im je komična ta priča o takvoj podeli odgovornosti. Tvrde da je reč o nekoj vrsti ucene u stilu: "Ako hoćete premijera, onda mi tražimo kontrolu u komunama", što pre svega podrazumeva striktno sprovođenje stranačkog interesa, a to bi još značilo i da će tamo, gde se "nulti princip" ne sprovede biti pomanjkanja podrške nove vlade za nove mostove, puteve, vodovod, kanalizaciju...
Tako bi "nulti princip" uistinu bio, "nulti centar", model za još veću zavisnost lokalnih samouprava od državnih i stranačkih centara, odnosno od centara novca, moći i odlučivanja, nasuprot već godinama obećavane decentralizacije vlasti.
[objavljeno: 17/03/2007]
