Izvor: RTS, 13.Dec.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearni otpad napušta Srbiju
Kako bi obezbedila sredstva za finansiranje novoformiranog Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", Vlada Srbije uzeće kredit od 25 miliona dolara. Posao preduzeća briga o nuklearnoj bezbednosti, zaštita od zračenja i čuvanje radioaktivnog otpada.
Vlada Srbije uzeće kredit od 25 miliona dolara, kako bi obezbedila sredstva za finansiranje novoformiranog Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije".
Posao preduzeća jeste briga o nuklearnoj bezbednosti, zaštiti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od zračenja i čuvanju radioaktivnog otpada, što je do sada radio Institut za nuklearne nauke "Vinča".
Ovih dana, počelo je prepakivanje istrošenog radioaktivnog goriva koje zbog dugog stajanja u bazenima u sklopu nuklearnog reaktora u "Vinči" prestavlja sve veću opasnost.
Ono će specijalnim kontejnerima biti prebačeno u Rusiju. To je prvi i najvažniji posao Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije".
"Oko 11 miliona dolara biće prebačeno na račun međunarodne agencije za atomsku energiju tokom 2010. godine na osnovu međunarodnog sporazuma koji su potpisani u ovoj godini. Ostatak sredstava biće potrošen na opremu, tehnologiju, rad ljudi vezan za prateće aktivnosti za realizaciju tog projekta", kaže Radojica Pešić, direktor JP "Nuklearni objekti Srbije".
Deo troškova za posao, dogovoren pre pet godina, pokrivaju Rusija, Amerika, Češka i Međunarodna agencija za atomsku energiju. Kako u Srbiji za to nisu bila obezbeđena sredstva iz budžeta, a Institut Vinča odlučio da ne uzima kredit, država je formirala Javno preduzeće i zadužila se 25 miliona dolara.
"Bespotrebno se troše pare na još jedno novo javno preduzeće. Izgubilo se mnogo vremena, jer je odmah moglo da se uradi tako da vlada uzme kredit kao što će sad uzeti", kaže Dragan Alavantić, član UO Instituta "Vinča".
"Svuda u svetu imate ili agencije ili javno preduzeće koji se brinu što nije samo nauka već i nuklearni otpad i nuklearne tehnologije", kaže Alavantić.
"Prioritet je dekomisija, a svi ljudi koji su radili na dekomisiji ranije rade i nikakve stručne promene nije bilo", rekla je Uranija Kozmidis Luburić, predsednik UO "Nuklearni objekti Srbije".
Novi hangar u Vinči
Da se u tom poslu ipak moglo proći jeftinije, smatra i stručnjak za nuklearnu energiju Jasmina Vujić jer se, kako kaže, o izmeštanju istrošenog nuklearnog goriva trebalo pregovarati kada i o skupocenom svežem uranijumskom gorivu, koje je u Rusiju vraćeno 2002. godine.
"Mi smo u okviru tih dogovora mogli da prođemo mnogo jeftinije i da dobijemo nisko obogaćeno gorivo i nastavimo rad reaktora", kaže Vujić.
Od osam stotina zaposlenih u Nuklearnom institutu "Vinča", u Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" prešlo je više od stotinu, uglavnom inženjera i tehničara.
Jovan Nedeljković, direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča kaže da "naučni deo kojim se Vinča bavi ostaje tu gde jeste".
U "Vinči" je napravljen novi hangar, u kome će niskoradioaktivni i srednjeradioaktivni otpad biti čuvan na mnogo sigurniji način i koji će, kako tvrde, biti najsavremenije mesto za odlaganje nuklearnog otpada na Balkanu.
Dve i po tone istrošenog ozračenog nuklearnog goriva koje se u Vinči nalazi već decenijama, kako tvrde nadležni i u Institutu Vinča i u preduzeću Nuklearni objekti Srbije, biće izmešteno u Rusiju do kraja 2010 godine.
