Izvor: RTS, 22.Sep.2012, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearne igre oko Irana i Izraela
Sve je neizvesnije održavanje konferencije u Helsinkiju o pretvaranju Bliskog Istoka u zonu bez nuklearnog oružja. To je zaključak Generalne konferencije Međunarodne atomske agencije sa sedištem u Beču. Usvojena neobavezujuća egipatska rezolucija, kojom se traži da sve bliskoistične zemlje potpišu sporazum o neširenju nuklearnog oružja.
Hoće li ovog decembra u Helsinkiju konačno biti održana dugo najavljivana Regionalna konferencija o pretvaranju Bliskog Istoka u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zonu bez nuklearnog oružja. Posle upravo završene Generalne konferencije Međunarodne atomske agencije sa sedištem u Beču, izgledi za skup u Finskoj sve su nesigurniji: što je termin bliži, uspeh je sve dalji.
Učesnicima petodnevnog sastanka u Beču ponuđene su dve rezolucije koje su se bavile nuklearnom tematikom na Bliskom istoku, ruska i egipatska. Rusi su svoju na kraju povukli, dok je egipatska usvojena većinom glasova, ali kao i da nije, s obzirom da njena vrednost ostaje ceremonijalnog karaktera.
Dokument ruske delegacije bio je kratak i uopšten, sa svega tri tačke - podrška dolasku, čak ne ni direktan poziv, svih država iz regiona u Helsinki, apel učesnicima da se međusobno tretiraju s poštovanjem, bez politizacije tako ozbiljne teme i, na kraju, pohvala finskim domaćinima za dosadašnje organizacione napore.
Kako ni takav diplomatski "ispeglani" dokument nije mogao da računa na usvajanje konsenzusom - pored Izraela, usprotivile su se još i SAD, Kanada, a od Evropljana Velika Britanija i Francuska - Rusi su ga povukli.
Egipatski predlog rezolucije bio je već konkretniji i sadržavao formulaciju koja se ovdašnim diplomatskim jezikom naziva "upiranje prstom": reč je o pozivu „svim državama bliskoistočnog regiona" da postanu članice NPT-ja, temeljnog dokumenta Međunarodne atomske agencije kojim se zabranjuje proizvodnja nuklearnog oružja.
Kako na Bliskom Istoku postoji samo jedna država koja nije potpisnica NPT-ja, Izrael, jasno je na koga se misli, pa je svađa po dužnosti, koja počinje posle takvih zahteva programirana. Izraelska delegacija naziva tu vrstu rezolucije, koju inače Egipćani tradicionalno podnose na Generalnoj konferenciji Atomske agencije, "malim godišnjim ritualom".
Iran je u plenarnoj diskusiji naveo da je "izraelski režim odgovoran je za hiljade pobijenih palestinskih civila, za sajber-terorizam, za ubistva tuđih nuklearnih fizičara", a sve to može raditi "zato što zna da uvek može računati na vojnu pomoć onih zemalja koje s Izraelom imaju jaku emotivnu vezu", misleći pre svega na SAD i EU.
Delegacija Jordana je sa druge strane saopštila da je za bezuslovne pregovore s Izraelom koji se tiču nuklearne bezbednosti Regiona, ali i "da ne priznaje izraelske granice onakve kakve su uspostavljene posle junskog rata 1967. godine".
U ime Arapske grupe zemalja pri Atomskoj agenciji oglasio se Tunis, čiji su predstavnici optužili Izrael da poseduje ogromni arsenal nuklearnog oružja, koji je "je nepouzdan, a njegovo stavljanje u upotrebu imalo bi katastrofalne posledice."
Predstavnici Izraela su sa druge strane naglasili da im je žao što se skreće pažnja sa Sirije i Irana i njihovog ugrožavanja nuklearne bezbednosti.
"Iran je taj koji predstavlja najveću opasnost po mir u regionu, ne Izrael. Ali, situacija je jasna. Ionako se svi ujedine u lokalnoj igri lupanja po Izraelu" rekao je šef izraelske misije pri Ujedinjenim nacijama u Beču.
Sirijci su odbacili tvrdnje da oni i Iran poseduju nuklearno oružje i izraelske optužbe nazvali jeftinom političkom propagandom.
Rešavanje kvadrature kruga
Izjave globalnih aktera bliskoistočne drame takođe pokazuju da se diplomatija nalazi pred problemom rešavanja kvadrature kruga.
Američka delegacija nije podržala egipatsku rezoluciju (glasala je sa „neodlučan") zato što smatra da se sastanci Atomske agencije ne mogu koristiti kao izgovor za pribijanje Izraela na stub srama. Ulazak Izraela u NPT sam po sebi ne rešava bliskoistočni mirovni proces.
Rusi su odlučili da diskusiju o Bliskoistočnoj konferenciji vide s pozitivne strane: arapske zemlje su prvo najavile posebnu rezoluciju u kojoj se direktno govori o nuklearnim kapacitetima Izraela, ali su je onda povukle u poslednjem času kao gest dobre volje prema Izraelu. To su kao "potez za svaku pohvalu" pohvalili iz ruske delegacije.
Kina je u diskusiji o Konferenciji u Helsinkiju dramatično ćutala - ni reči o Bliskom Istoku od njenog predstavnika.
Mnogi se pitaju čemu je vodila rasprava na Bliskoistočnoj konferenciji, kada dve ključne zemlje, Iran i Izrael ne dolaze u Helsinki.
Egipatski predstavnici tvrde da regionalne konsultacije nisu prekinute ni u najtežim trenucima i da Helsinki još može biti uspeh, jer ni Iran ni Izrael nisu rekli ne. Nisu rekli ni da, ali to u diplomatiji ne znači previše.
Argumenti Izraela su da je NPT kreiran za miroljubiva vremena i miroljubive susede, te da taj ugovor ne uzima u obzir "mračnu realnost" Bliskog Istoka. Osim toga, čak su četiri regionalne potpisnice tog ugovora - Sirija, Iran, Irak i Libija - uhvaćene u njegovom kršenju. Prema tome, prvo treba uloviti one koji su "unutra" a varaju, nego se baviti onima koji, buduci da su "napolju" ne mogu ni da varaju.
Grupa arapskih zemalja pokušava, do sada bezuspesno, da progura rezoluciju pod naslovom "Izraelski nuklearni kapaciteti" već četvrtu godinu za redom.
Generalna konferencija je najvise političko telo Međunarodne atomske agencije i sastaje se jednom godišnje, obično u septembru. Čine je sve zemlje članice potpisnice NPT-a, trenutno 155, plus i one koje to nisu, kao što Pakistan, Indija i Izrael, što znači - praktično sve zemlje sveta osim Severne Koreje.
