Izvor: B92, 23.Avg.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosti: Država duplira minus
Beograd -- Rebalans budžeta biće pouđen Skupštini na usvajanje početkom oktobra, pišu Večernje novosti.
Šta će sve on sadržati, odnosno koliko će ranije planiranih rashoda promeniti namenu, a koliko će se zvanično povećati minus državne kase, još je nepoznanica, čak i za nadležne u Ministarstvu finansija, piše list.
Kako Novosti saznaju, ovih dana u nadležne službe Ministarstva finansija stižu predlozi budžeta svih ministarstava i službi raznih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžetskih korisnika. Pritisak za povećano trošenje sredstava zajednički je imenitelj u svim dopisima, navodi list.
Nadležni u Ministarstvu će, za jednu od narednih sednica Vlade, pripremiti projekciju koja će biti samo skup želja svih ministarstava, kako bi se pokazalo koliko je to nerealno, ali i da bi se konačno usaglasile želje i mogućnosti.
Kako "Novosti" saznaju, ideja je da se neka plaćanja, pre svega inokreditorima odlože za narednu godinu, a da se za ostatak nedostajućih sredstava emituju državne hartije od vrednosti.
To državu dodatno košta, a obezbeđivanje plaćanja tekućih rashoda budžeta emitovanjem obveznica je izuzetno opasno i porede ga čak sa štampanjem novca, sa kojim Srbija ima veliko iskustvo.
Kako je potvrđeno listu, ministar finansija Diana Dragutinović, ali i premijer Mirko Cvetković oštro se suprotstavljaju svakoj ideji da se obveznice izdaju, a novac troši na penzije, otpremnine, plate ili obećane povećane apanaže najugroženijima.
Takođe, u poslednje vreme, u igri je i ideja da najavljeno povećanje prosečne penzije na 70 odsto prosečne zarade važi samo za one osiguranike koji su pravo na penziju stekli na osnovu punog radnog staža.
Tako bi, van ove računice, ostalo čak nekoliko stotina hiljada penzionera koji nemaju iza sebe pun staž, što bi značajno umanjilo trošak za penzije.
Učešće penzija u društvenom proizvodu Srbije vrlo je, inače, visoko i iznosi oko 14 odsto bruto društvenog proizvoda.
Ministarstvo finansija u petak je izračunalo da bi, u slučaju da je Vlada Srbije odlučila da sada odobri vanrednu povišicu, penzije u ovoj godini imale nominalni rast od 40 odsto, dok bi realan rast bio 28 odsto, što bi, u vreme kada je rast proizvodnje u Srbiji sedam odsto, bio izuzetan udar na makroekonomsku stabilnost.
