Izvor: Politika, 27.Jun.2012, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo otkrivanje Crnog mora
Jubilarnom samitu 12 država crnomorskog basena u Istanbulu predsedavali predsednici Turske i Srbije
Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul – Pre nekoliko godina, penzionisani rumunski general je na nekom skupu rekao: „Crno more ne postoji.” Sačekavši koji trenutak da šok zbog apsurdne izjave bude potpun, objasnio je šta misli. „Naravno da postoji, ali ne postoji kao strateški koncept jer su sve zemlje sa njegovih obala strateški okrenute >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na druge strane.”
Juče su se lideri 12 država članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) okupili u ovom jedinstvenom gradu na svetu kroz koji protiče more, da bi proslavili 20 godina postojanja regionalne grupacije, da bi pokušali da joj udahnu novu živost, da bi pokazali da „Crno more postoji”.
Kopredsednici jednodnevnog samita bili su predsednici Turske i Srbije, Abdulah Gul i Tomislav Nikolić pošto je Srbija predsedavajući BSEC-a do 1. jula, kada je nasleđuje Turska. Samit se fokusirao na pitanja održivog razvoja i rasta, energije, klimatskih promena i podsticanja međusobnog političkog dijaloga.
„Od vremena drevnog Puta svile vekovima unazad do savremene ere modernih naftovoda i gasovoda, region Crnog mora zadržao je svoju ulogu ključnog mosta kako tradicionalnih tako i savremenih puteva trgovine”, rekao je predsednik Gul. „Dve decenije po osnivanju, koristimo razne mehanizme BSEC kako bismo ojačali regionalni mir, stabilnost i prosperitet.”
Značaj jubileja BSEC dobija posebnu dimenziju imajući u vidu izuzetno složene okolnosti na širem međunarodnom planu, u situaciji kada ekonomska kriza još nije prevaziđena, a ni crnomorski region nije pošteđen tog nepovoljnog razvoja događaja, podsetio je Nikolić.
„BSEC, kao prvenstveno ekonomska organizacija, zato dobija još veću ulogu i odgovornost da svojim delovanjem i saradnjom odgovori na rastuće izazove i iskoristi razvojne mogućnosti regiona u njegovom punom kapacitetu”, rekao je Nikolić posebno ističući pitanja životne sredine i energetike. „Bio bih veoma ponosan kada bi se na sledećem skupu susreli i predstavili konkretne rezultate koje smo postigli u međuvremenu, a za čije je ostvarenje svaka zemlja dala svoj maksimalni doprinos.”
Predsednik Nikolić se uoči otvaranja samita sastao sa predsednikom Gulom da bi razmotrili bilateralne odnose. Susretu su prisustvovali i šefovi diplomatija dveju zemalja, Vuk Jeremić i Ahmed Davutoglu.
Predsednik Parlamentarne skupštine BSEC izjavio je nedavno da crnomorski region – koji je dobio na atraktivnosti otkako su nafta i gas sa Kavkaza krenuli ka Evropi – može da se pokaže atraktivnijim od zone evra, što je pred učesnike postavilo izazov novih vizija i zadalo im konkretne zadatke na jačanju međusobnih veza.
Potencijal je tu, mada nedovoljno iskorišćen.
Globalni igrači iskazuju pojačane ambicije prema oblasti čiji su energetski potencijali važni ne samo za ovaj region već i za ostatak sveta. Crnomorske luke Sevastopolj, Krim, Konstanca, Varna, Poti, Batumi, Sohum ili Trabzon, ne samo da su zemljama regiona od ključne važnosti za izvoz energenata, već doprinose regionalnoj trgovini.
Basen je posebno interesantan sa stanovišta ruta transporta nafte i gasa sa Kavkaza. Postojeća energetska središta, linije transporta i buduće tehnološke investicije učiniće da region još više dobije na značaju.
Sve to, uz pojačana podozrenja, uvećava mogućnosti nesporazuma, pa i konflikta. „Moguće je zaoštravanje Rusije i SAD oko Crnog mora, posebno otkako je Moskva definisala svoju novu doktrinu prema bivšim sovjetskim republikama”, kaže Emrah Usta iz centra za strateška istraživanja ovdašnjeg univerziteta „Sulejman Šah”.
SAD žele da konsoliduju prisustvo NATO na Crnom moru i ograniče ruske sfere uticaja. Organizacije poput GUAM-a (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan, Moldavija) stvorene su na inicijativu Bele kuće, kako bi se Kavkaz približio evroatlantskim institucijama.
Nije neobično da je Rusija 2005. stavila veto na zahtev SAD da dobiju status posmatrača unutar BSEC. Čak je i Turska, članica NATO, odbila američki zahtev za proširenjem vojne baze u Trabzonu želeći da održi balans odnosa u svom dvorištu.
„Nove energetske rute proširile su geopolitiku regiona omogućavajući različitim akterima da se kreću od Kavkaza ka Crnom moru”, kaže profesor Usta. „Rusija će se mešati kada god smatra da je to potrebno i podržavaće proruske režime, dok se Amerikanci ubacuju u sfere politike, ekonomije i kulture, ali na nekim lokacijama imaju i vojne operacije.”
Dok je rumunska Konstanca postala važno središte aktivnosti NATO, ukrajinski Sevastoplj i Krim su na meti ruskog ekspanzionizma. Turski Trabzon, još jedan strateški važan grad nove crnomorske ere, trebalo bi da bude neka vrsta osiguranja Kavkaza i bezbednosti puteva gasa i nafte.
Istovremeno, i Evropska unija postaje sve aktivnija, posebno od 2007. Brisel se posebno nudi na polju ekonomije, transporta i energije, pokušavajući da alternativnim putevima sa Kavkaza smanji energetsku zavisnost od Rusije.
EU je posebno zainteresovana da inicijativama kao što su „Evropska politika susedstva” i „Istočno partnerstvo”, „Sinergija Crnog mora” i potencijalnom „Strategijom bezbednosti” ojača ekonomsku integraciju.
No, da bi se izbegla zaoštravanja, da se Crno more kao tačka okupljanja istočne Evrope i Kavkaza ne bi pretvorilo u središte neke nove krize, tu je BSEC koji je posle perioda učmalosti sada odlučniji da doprinese saradnji regiona pretvarajući ga u veliku međunarodnu platformu.
Jučerašnjem samitu prisustvovali su predsednici Azerbejdžana, Gruzije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Turske, premijeri Albanije i Bugarske, zamenici premijera Rusije i Ukrajine, šef diplomatije Grčke i zamenik ministra inostranih poslova Jermenije.
BSEC je osnovan 25. juna 1992. potpisivanjem Bosforske izjave sa ciljem da u crnomorskom basenu obezbede mir, stabilnost, prosperitet i da ohrabre jačanje prijateljskih i dobrosusedskih odnosa. Srbija se (tada u svojstvu državne zajednice SCG) priključila 2004.
Boško Jakšić
objavljeno: 27.06.2012
