Izvor: Blic, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo obećanje za nova radna mesta
Novo obećanje za nova radna mesta
ČAČAK - Prema najavama opštinskog rukovodstva, do kraja sledeće godine na lokaciji društvenog preduzeća 'Cer' predviđeno je osnivanje poslovne zone koja bi, prema prvim predviđanjima, trebalo da zaposli nekoliko stotina radnika.
Svež kapital, naročito inostrani, zasad je potpuno zaobišao čačansku industriju i zato je osnivanje zone za razvoj malih i srednjih preduzeća podržala i Vlada Srbije, koja je iz nacionalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << investicionog plana (NIP) obećala čačanskoj opštini 1,3 miliona evra.
Darko Grbović, opštinski menadžer, kaže da su završeni pregovori sa rukovodstvom 'Cera' o kupovini 10 hektara zemljišta i da se nekoliko stranih investitora već interesovalo za ovu lokaciju.
- Iako je deo ove lokacije pod ruševinama nekadašnje hale, koja je uništena u bombardovanju 1999. godine, velika prednost je potpuna infrastrukturna opremljenost i blizina grada. Imamo već nekoliko zainteresovanih stranih investitora za izgradnju novih proizvodnih pogona. Jedna američka firma zainteresovana je za podizanje fabrike iverice, a druga je auto-industrija iz jedne evropske zemlje za proizvodnju auto-delova. Samo one obezbedile bi oko 350 novih radnih mesta, a podstakle bi i razvoj pratećih zanatskih radionica - kaže Grbović u izjavi za 'Blic'.
Ukupna vrednost celog projekta je 318 miliona dinara, a najveći deo novca neophodan je za kupovinu same lokacije. Prema nekim ranijim procenama sudskih veštaka, lokacija vredi oko 3,5 miliona evra, ali se u opštini nadaju da će postići nižu cenu.
Odbornici lokalnog parlamenta na sednici zakazanoj za 24. novembar izjašnjavaće se o kupovini dela imovine fabrike 'Cer', a da li se radi samo o predizbornom obećanju, znaće se do kraja sledeće godine, kada bi Čačak, prema rečima opštinskog menadžera Grbovića, trebalo da dobije novu industrijsku zonu.
U Čačku je za proteklih šest godina, prema procenama sindikata, bez posla ostalo više od 11.500 radnika, najčešće proglašenih tehnološkim viškom. Računa se da će u velikim preduzećima poput 'Slobode', FRA, Fabrike hartije, koja nisu privatizovana, još oko dve hiljade zaposlenih ostati bez radnih mesta.
V. Trtović
