Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novo lice istorije

Trijumf crnačkog političara na izborima za šefa Bele kuće iskazao težnju većine glasača da raskrste s predrasudama, kao i da poprave unutrašnje i spoljne odnose. – Masovno slavlje širom SAD

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 5. novembra – Igralo se na ulicama. Skakalo po stolovima. Kolone oduševljenih su zakrčivale saobraćaj. Sedište šefa države su okružile hiljade manifestanata uzvikujući „gotov si”. Orila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se vedra muzika. Štipalo se za obraze da se proveri da li je sve samo san. Prolivale su se radosnice. Klicalo se – bitnoj promeni u poretku, koji je dugo, povremeno surovo, menjao druge.

Ovakve scene, nalik poznatim prizorima pri promenama režima koji štete i svojim i drugim ljudima, sinoć su se videle širom Amerike: u nezapamćeno masovnom slavlju povodom izbornog rezultata, kojim je juče ova zemlja prvi put izabrala crnca – demokratskog senatora iz Ilinoisa Baraka Obamu (47) – za svog, 44. po redu, predsednika. Na trenutke je izgledalo da nacija proslavlja svoje „ponovno rođenje”, da menja svoje biće, u meri koju većina zemalja nije spremna da na sebi primeni pa da pripadnika rasne, ili druge, manjine uzdigne do čela izvršne vlasti.

Da li je mogućno da je to ona ista Amerika koja je dva puta izabrala Džordža Buša za predsednika da bi joj on jednostranim potezima smanjio i samopoštovanje i spoljno uvažavanje, pitali su se posmatrači. Jeste, odgovaraju istrajni istraživači ovdašnjeg karaktera, u čijim je odlikama i izrazita sposobnost za preobražavanje, u skladu sa bitnim činjenicama, pogotovu kad ih zanemare nosioci vrhovne vlasti.

Obama je prosto slistio republikanskog rivala Džona Mekejna (72) nadmašivši ga u „elektorima” (koji posredno odlučuju o tome ko je izabran za predsednika), napravivši razliku u svoju korist, višestruko, u apsolutnom iznosu i procentualno, veću (338:161) od one kojom ga je suparnik nadmašivao u godinama.

Na pitanje zašto, sledi više odgovora: 1. Demokrata je bolje osetio nezadovoljstvo građana, od kojih čak devet desetina tvrdi da im se zemlja kreće u pogrešnom pravcu; 2. Apsolutno se odrekao „bušizma” (a suparnika okarakterisao kao sledbenika tog „katastrofalnog kursa”); 3. Predložio je oročeno povlačenje trupa iz Iraka, s preusmeravanjem vojnih operacija na obračun s talibanima i Al Kaidom u avganistansko-pakistanskom području, a novac sa ratišta u poboljšanje zdravstva, školstva"; 4. Založio se za više socijalne pravde, odolevši optužbama da tako „propagira socijalizam”; 5. Uverio je da će povećanim razumevanjem za druge popraviti međunarodni imidž SAD, umanjen raznim isključivostima.

Mekejn je doživeo ubedljiv poraz, smatra se, zbog spleta nekih sopstvenih i mnoštvom nasleđenih grešaka. Najviše ga je „ugrobilo” teško nasleđe njegovog stranačkog kolege, predsednika Buša, pogotovu aktuelna finansijska kriza, koja je krenula posle Mekejnove izjave da je „naša ekonomija u odličnom stanju”, iz koje su „poeni” naglo pridošli Obami koji, za razliku od njega, ima i jak antiratni pedigre.

Rivali su sinoć (jutros po srednjoevropskom vremenu) održali govore koji bi mogli da uđu u antologiju besedništva. Obično prilično suvoparni Mekejn u Memfisu je održao upečatljiv govor kojim je, priznavajući poraz, nadmašio svoje nastupe dok se nadao pobedi.

„Moj dosadašnji rival će uskoro biti moj predsednik”, rekao je, uz ostalo, pozivajući na nacionalnu slogu i podsećajući na istorijski dug prema Afroamerikancima. Poznat kao vrsni retoričar, Obama je, pak, ovoga puta, pred više od 130.000 simpatizera u Čikagu, pokazao – uzdržanost, takođe pozivajući na nacionalno jedinstvo kako dolikuje budućem nacionalnom lideru, bez trunke, drugde praktikovanog, trijumfalizma.

Novoizabrani predsednik, koji na dužnost zvanično stupa tek 20. januara, pokazao je tako da je svestan ogromnih iskušenja koja ga čekaju, a koje hroničari ocenjuju kao najveće u modernoj istoriji, koju je samo donekle promenio svojom pobedom. Buš mu, naime, ostavlja zaostavštinu koja je rizična kao „trojanski konj” neprijatelju.

„Nijedan predsednik posle rođenja (1961. godine) Baraka Obame nije se suočio s tako velikim izazovima kao što njega čekaju”, ocenjuje analitičar „Njujork tajmsa”. Istoričari, nastavlja autor, nasleđe koje sleduje Obami „porede sa onim koje su imali Abraham Linkoln u vreme građanskog rata i Franklin Ruzvelt koji je kormilo Vašingtona preuzeo u periodu Velike depresije (ekonomske). Obama je, dodaje se, lider bez stvarnog iskustva u izvršnoj vlasti, a čekaju ga izazovi kao što su dva rata (Irak i Avganistan), zaštita zemlje od terorističkih napada i uzdrmana privreda.

Možda je, imajući sve to u vidu, Amerika složno pustila suzu. Tome nije odolela čak ni Opra Vinfri, kao što nisu ni mnogi drugi crnci, pa ni mnogi belci koji su svojski prihvatili tranziciju ka „postrasnom društvu”, ka Obami kao nastavku raznovrsnih učinaka Martina Lutera Kinga, Denzela Vašingtona, Majkla Džordana, kao i boraca za ravnopravnost rasa u svakom pogledu.

Svi su se prisetili obeznađene davne robovlasničke prošlosti i „emotivno se prepustili iznenadnim čarima” nove realnosti. Pre samo 143 godine, neko kao Obama bio bi verovatno rob, podsećaju hroničari, a danas je on novoizabrani predsednik najveće sile današnjice.

Takav preokret nije, koliko se pamti, stvarno doživelo ijedno drugo „razvijeno” društvo. Obama nije, doduše, neposredni potomak robova, ali jeste, kao takav, deo njihovog pamćenja.

Ostaje da se vidi da li će svi koji su spolja pozdravili njegov trijumf smoći snage da slede primer Amerike kao što slede njene iskorake u jednostranosti. I – da li će Obama imati snage da ostvari nade koje je probudio, i ovde „i šire”.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Tadić čestitao novom predsedniku SAD

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je juče Baraku Obami na izboru za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. „Vašim izborom stvoreni su uslovi za otvaranje nove stranice u dugoj istoriji odnosa Srbije i SAD tokom koje smo u najvećem delu bili saveznici i prijatelji”, istakao je predsednik Srbije u čestitki novoizabranom predsedniku Sjedinjenih Država.

Tadić je naglasio da je Srbija čvrsto opredeljena da sa SAD unapređuje bilateralne odnose doprinoseći stabilnosti i evropskoj budućnosti Balkana. „Uveren sam da deleći zajedničke vrednosti pravde, demokratije i slobode možemo da kao partneri ostvarimo promene koje će svet učiniti boljim, pravednijim i sigurnijim”, istakao je Tadić u čestitki Obami i naveo da se nada da će nova američka politika imati više razumevanja za Srbiju, koja svoje legitimne interese brani na miroljubiv i diplomatski način.

-----------------------------------------------------------

Srbija: Između nade i sumnje

Srbija se nada boljim odnosima sa SAD nakon pobede demokratskog kandidata Baraka Obame, izjavio je juče ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, izrazivši nadu da će odnosi između SAD i Srbije biti bolji nego što su bili sa dosadašnjom američkom administracijom.

- Svet je očekivao promenu i promena se definitivno dogodila - rekao je Jeremić na konferenciji za novinare posle razgovora sa šefom britanske diplomatije Dejvidom Milibandom, prenosi Beta.

I zamenik predsednika vlade, ministar policije Ivica Dačić smatra da će izbor Obame za predsednika SAD biti dobar i za Ameriku i za Srbiju, kao i za „razvoj sveukupno tolerantnih odnosa u celom svetu”.

- Ko god da je predsednik Amerike, ukoliko radi kao i predsednik Srbije na uspostavljanju partnerskih odnosa, biće dobar za Srbiju - rekao je Dačić, istakavši da „Srbija želi unapređenje odnosa sa Amerikom”, prenosi Fonet.

Poslanici Skupštine Srbije juče su bili složni u oceni da se izborom Baraka Obame za predsednika SAD spoljna politika Amerike u odnosu na Balkan i Srbiju neće promeniti, prenosi Tanjug.

Šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija ocenila je da svi koji se bave međunarodnom politikom razumeju da velike sile ne menjaju naglo svoju spoljnu politiku, a da Balkan i Srbija nisu u vrhu spoljnopolitičkih prioriteta SAD. „Za Srbiju je važno da Obamina pobeda otvara novu mogućnost popravljanja njenih odnosa sa Amerikom", rekla je Kolundžija.

Ni šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ne očekuje promenu politike SAD prema Srbiji. On je rekao da se aktuelna američka politika „sprovodi u poslednje dve decenije”, te da je usmerena „na potpuno razbijanje Srbije”. Prema Todorovićevom mišljenju, glavni zadatak novog predsednika Amerike trebalo bi da bude „vraćanje SAD na delovanje u okviru Povelje UN i međunarodnog prava”.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Zoran Šami izrazio je bojazan da se „u američkoj politici prema Srbiji ništa neće menjati” i da će Srbija u odnosu sa SAD „i dalje biti tamo gde jeste”. Šami ne očekuje nikakve promene jer su iskustva Srbije sa poslednja dva predsednika SAD „bila veoma loša”.

Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izrazio je zadovoljstvo Obaminim izborom, ocenivši da je „probudio nadu i veru u životne vrednosti koje su bile marginalizovane u Americi i svetu, a posebno u Srbiji”. „Mi svoju šansu ne treba da tražimo u reviziji američke politike prema ključnim problemima u Srbiji, već u prostoru koji Obama nudi svojim političkim konceptom", rekao je Jovanović.

M. A.

-----------------------------------------------------------

Manter: Obama je prijatelj Srbije

Američki ambasador u Beogradu Kameron Manter juče je izjavio da je novi predsednik SAD Barak Obama prijatelj Srbije. Manter je ocenio da je Amerika birala između dva odlična kandidata koji prikazuju ostvarenje američkog sna - jednog ratnog veterana i jednog deteta emigranta, prenosi Fonet.

- Imali smo sreću da biramo između dva odlična kandidata i da izaberemo nekog ko je dovoljno snažan da podrži sve one vrednosti u koje verujemo - rekao je Manter, naglasivši da izbor Obame predstavlja početak stvaranja jedne nove atmosfere, ističući da novi predsednik SAD to predstavlja ne samo za američki narod, već i šire, za ljude u svetu.

[objavljeno: 06/11/2008]

Nastavak na Politika...