Izvor: Politika, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novije metafore
Jedini pozitivan učinak koječime izazvanih sankcija ležao je u vrlo skromnom prisustvu amblematične bolesti ovog doba u Srbiji: otkako se relativno otvorila u 21. veku, broj njenih žitelja zaraženih HIV-om je udvostručen. Ta aporija čini jedan od poslednjih argumenata u prilog ksenofobiji koja u izvedbi njenih pobornika nosi mnogo uzvišenija imena. Njihov pesnički sektor – nastavljači Njegoševih nastavljača – više voli poetiku u kojoj glavni izvor smrti nije neka bolest već oružje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pod ruku s takvim pesničkim preokupacijama je i priželjkivanje političkog konteksta koji bi za njih, u posledicama, ponudio dovoljno građe. Pošto je kod nas politika, čudno ali nesumnjivo, avangardna u odnosu na kulturu, starinski epski diskurs je u domaćoj književnosti mnogo zastupljeniji od promišljanja širokog spektra virulentnosti kao jedne od glavnih osobina duha vremena. Neuporedivo je manje inicijativa za integrisanje obolele manjine nego onih kojima se od njenih pripadnika dodatno štiti zdrava većina. Emancipovanost u Srbiji, bez obzira na tranzicione oblande, pada baš oko tretmana pripadnika polnih, nacionalnih ili medicinskih drugosti koje (navodno) ugrožavaju dobro udomljene i neizbrojne elemente majoriteta. Vrtloženje virusa može da podseti i na sve veću pluralizovanost tržišta ideja a činjenica da je side u Srba još uvek srazmerno malo – na njegovo okljaštreno lokalno izdanje.
Kao i sve drugo, i duh vremena uvek nosi nuspojave, a jedna od zamki ovog doba je, dakle, u rasprostranjenosti AIDS-a. No sviđalo nam se to ili ne, on i dalje spada u glavna svojstva Zeitgeista. Potpuno nove tehnologije, te uvećan broj informacija učinili su bodrijarovske sofizme o simulakrumu nedostatnim. Virtualna realnost kanda više nije paralelna, nego na više načina najznačajnija realnost. Kruženje virusa side u dobu ubrzanog kruženja informacija čini njenu slikovitu ilustraciju, posebno imaju li se na umu količina kompjuterskih virusa koji se šire internetom i upotreba antivirus programa kojima je jedini pandan u "stvarnom životu" – prezervativ.
Tranzicija je i sama po sebi složen pojam. Još je teže razumljiva ako se odvija u vreme koje je drugačije od svih dotadašnjih. (Poslednjih decenija u pogon je pušteno više informacija nego za ostatka trajanja čovečanstva.) Utoliko je bolest vremena, sida, sasvim različito tretirana i u umetnosti nego što je to bio slučaj s pošastima koje su oslikavale druge epohe.
Tuberkuloza je stekla široku književnu obradu – od pojedinih romantičarskih dela, preko Manovog "Čarobnog brega" do postmodernističkih parodija potonjeg romana, pre svega u vidu Bernhardovih proza "Vitgenštajnov sinovac" i "Podrum". Da je rak bolest moderne možda najpotpunije svedoče rane pesme ekspresioniste Gotfrida Bena, pogotovo "Čovek i žena idu kroz baraku za obolele od raka". Dok mu je bio poetički srodnik, Crnjanski je u "Dnevniku o Čarnojeviću", romanu koji bez obzira na (sračunato) arhaičan jezik i dalje zvuči savremenije od gotovo celokupne savremene srpske proze – većinski teško obuzete ispovednošću, naivnim realizmom odnosno klasičnim pristupom istoriji – pisao i rečenice kakva je "Bolesti mi behu najlepši doživljaji". Kuga je pak bolest književno pokrivena narativima poput priča E. A. Poa ili Kamijevog romana. Njegova "Kuga" čini celovit tretman naslovne bolesti ali je i prilika da efektnije sagledamo različitost između ove i nove zaraze, side. Dok je, kao u Kamijevom romanu, za lečenje od dotične epidemije bilo nužno izolovati cela naselja, AIDS je epidemija zasnovana na veštački stvorenom virusu čije dejstvo se u kolektivnoj praksi ispoljava na obratan način.
Kao što živimo doba ekstremizovanog individualizma, tako se kliconoše pojedinačno kreću među zdravima te ne možemo znati ko je u prividno regularnom svetu, s kojim čekamo prevoz na stanici, zaražen. Za razliku od svih dosadašnjih, virus AIDS-a je u tom smislu neuhvatljiv. Taj preokret se ogleda u prevratu druge vrste: posredi je prva bolest vremena koja je validnije obrađena u teoriji nego u književnosti. Na kraju krajeva, lepa priča En Biti "Drugo pitanje", roman "Serorazličita ljubav" Izabel Miler i mnoštvo jednako vrednih ili slabijih proznih tekstova i dalje ne mogu da budu pandan teorijskim knjigama Suzan Zontag "Sida i njene metafore" i "Bolest kao metafora".
[objavljeno: ]
