Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Mar.2012, 14:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi život nemačkih bunkera

BREMEN -

Nemački arhitekta Rajner Mielke živi u luksuznom stanu smeštenom iznad nacističkog bunkera u kome su se njegove starije komšije krile od bombadrovanja tokom Drugog svetskog rata.

Arhitekta se već godinama bavi preoblikovanjem ovakvih sumornih struktura u svetle prostore za život i rad i obim posla će mu se sasvim sigurno povećati jer Nemačka planira prodaju skloništa od vazdušnih napada.

"U početku, vlasti su mislile da sam glup", rekao je Rojtersu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Mielke koji je šest godina proveo početkom 1990-ih pokušavajući da kupi bunker u kome sada živi. "Mislili su da niko neće želeti da živi u bunkeru".

Dva puta godišnje, on je donosio svoje skice zvaničnicima u pokušaju da im objasni kako će sive kutije pretvoriti u lepe prostore za život.

"U to vreme, bunkeri su i dalje postojali za zaštitu civila i niko ništa slično nije predložio", kaže 56-godišnji arhitekta.

Mieke je na kraju uspeo da izgradi stan na vrhu bunkera u jednom od najelitnijih delova Berlina pod uslovom da sam bunker i dalje bude funkcionalan u slučaju vazdušnog napada.

Ispostavilo se da je njegova ideja bila zanimljiva i drugima i Nemačka je sada pokrenula kampanju prodaje ovih struktura i ovog meseca je otvoren i konkurs za druge ideje.

Postoji, međutim, kvaka. Gotovo svi bunkeri su rezultat prinudnog rada i kako postaju sve traženiji kritičari upozoravaju da se ne mogu tretirati kao i druge nekretnine zbog njihove prošlosti.

Nemačka je 2007. odlučila da je anahrono čuvati 2.000 bunkera izgrađenih pre, tokom i posle Drugog svetskog rata i Hladnog rata.

Opasnosti sa kojima Nemačka sada može da bude suočena više nisu konvencionalne, već je reč o terorističkim napadima ili prirodnim katastrofama - situacije u kojima bunker ne može da pomogne.

Nekih 220 bunkera na površini prvi su stavljeni na prodaju, uštedevši tako stotine hiljada evra državi na održavanje.

Do sada je prodato 50 bunkera koji su preuređeni i sada zainteresovani mogu da vide kako uz pomoć mašte i eksperimenta ove ogromne kutije bez prozora sa četiri metra debelim tavanicama sada mogu da budu lep prostor za život.

"Prednost je što možete da planirate bez ograničenja jer nema zidova", kaže Mielke. "Problem je taj što je sve to prilično teško i iziskuje mnogo posebnog znanja".

Sa svojim građevincem, arhitekta je razvio tehnike bušenja rupa u bunkeru i izbijanja betonskih blokova. Mielkeov prvi bunker bio je ispunjen slikama i dizajnerskim nameštajem ali kada je uvideo poslovni potencijal ovog prostora, narednih 13 je pretvorio u udobne poslovne prostore i stanove.

Bunkeri su prodavani za 100.000 do 400.000 evra a kupci su poslovni ljudi.

U Bremenu, nekadašnjoj strateškoj industrijskoj luci, nalazi se 107 bunkera. U dve ulice Mielke je kupio tri bunkera koja namerava da pretvori u nešto drugo.

Jedan se nalazi u stambenoj ulici i zahvaljujući velikim prozorima i balkonima ne razlikuje se od okolnih zgrada. Druga dva su u vidu cementnih kutija i njihovi debeli zidobi predstavljaju idealnu zvučnu izolaciju.

"S obzirom da mi je instrument glasan, teško mi je da nađem stan", kaže 22-godišnji bubnjar Saša Barasa Suso. Za ljubitelje umetnosti, bunkeri predstavljaju idealno mesto za čuvanje dela. Kolekcionar Kristijan Boros svoj ogromni bunker u Berlinu ispunio je sa 500 dela međunarodnih umetnika. Debeli zidovi obezbeđuju hlade leti i greju zimi.

Pa ipak, najveća prednost bunkera je njihova lokacija - centar grada. Nemačka se sada nada da će zbog toga narednih nekoliko godina prodati i preostalih 170 bunkera.

Gerd Oligšleger iz Federalne agencije za nekretnine kaže da sporna istorija bunkera nije problem za kupce koji su odrasli u posleratnoj Nemačkoj.

U Bremenu se nalazi i najveći nemački bunker "Valentin" tokom čije izgradnje je umrlo više od 1.400 zatvorenika. Bunker nije na prodaju ali bi jedan njegov deo mogao da bude izdat kako bi se pokrili troškovi održavanja koji se procenjuju na 300.000 godišnje.

"To je moralno i istorijski problematično pitanje", kaže istoričar Markus Mejer. Mejer radi na memorijalnoj izložbi koja će biti otvorena u bunkeru u organizaciji Centra za političku edukaciju Bremena - državne institucije koja cilja da poveća svest o svim aspektima političkog života.

Bunker koji je dug 426 metara i visok 33 namenjen je zaštiti i izgradnji podmornica. Godinama je korišćen kao vojni depo a danas je prazan, iako je njegov krov dom porodicama osam vrsta šišmiša.

Desetine hiljada ljudi radilo je na bunkeru od 1943. do 1945. godine i film iz tog perioda pokazuje izmučene zatvorenike u uniformama kako utovaruju čelik korišćen za ojačavanje strukture pod budnim okom nacističkih čuvara.

"Valentin" je bombardovan pred kraj rata - pre nego što je i završen - i nekoliko rupa može se videti na njegovoj tavanici debeloj četiri metra. Kritičari smatraju da bi iznajmljivanje dela bunkera moglo da uništi osećaj njegove veličine koja, opet, pokazuje vojne apsiracije nacista.

"Ekonomski interesi moraju da budu na drugom mestu", smatra Georg Skalecki iz Državne kancelarije za očuvanje spomenika.

Federalna agencija za nekretnine u pregovorima je i sa lokalnim građanskim udruženjima u Frankfurtu koji žele da pretvore u muzej bunker koji je izgrađen na mestu sinagoge koju su nacisti uništili tokom Kristalne noći 1938.

Agencija očekuje da će dobiti visoku cenu za bunker zbog njegove lokacije. "Morate biti svesni šta radite i gde živite. Ali na kraju, svaka osoba treba da proceni sama da li je srećna što živi, na primer, u bunkeru koji je izgrađen prinudnim radom", kaže Mejer.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...