Izvor: Blic, 26.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi život „Beopolisa“
Početkom aprila bilo je svečano otvaranje kultne beogradske knjižare „Beopolis“ u novom prostoru „Eurocentra“ (prolaz između Dečanske i Makedonske ulice), gde se okupio najbolji deo Beograda (možda hiljadu duša), a pesnici su izveli pesničenje, bilo je i žive rok svirke.
Prethodnih devet godina ova knjižara je popunjavala foaje Doma omladine, ali pred Novu godinu uprava Doma je naložila knjižari, poslednjoj privatnoj koja se nije utopila u sitni komercijalizam, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da izađe na ulicu i otvori kiosk jer se Dom rekonstruiše. Upravnik Doma je dao utešnu izjavu da je „Beopolis" deo zvaničnog programa, što je tog trenutka moglo da se okači mačku o rep.
Ne bih se vraćao na taj deo priče da u tom trenutku gotovo sve važnije kulturne rubrike u beogradskim medijima nisu upozorile da je Beograd u poslednjoj deceniji izgubio desetak tradicionalnih i uglednih knjižara na potezu od Slavije do Kališa, u koje su se uselile banke, kockarnice, barovi sa umetnicama oko šipke.
Ne pamtim kad su novinari tako jednodušno reagovali povodom neke kulturne štete, a njih je bilo unedogled. Gradska skupština je od 5. oktobra naovamo uspela da proda mrežu od 14 beogradskih bioskopa kao da je reč o starom gvožđu. Što bi grad vodio računa o nestajanju bioskopa, knjižara i sličnih institucija? Bilo je pokušaja da gradska skupština pomogne oko prinudnog smeštaja knjižare, ali bio je to poziv gluvome. I onda se samonicijativno javila gospođa Vesna Stojić, koja radi za pomenuti centar, i ponudila dobre uslove i sjajnu lokaciju. Happy end. Beogradskim kulturnim radnicima ostaje da se bore za svaki pedalj, za svaki ugao u gradu koji tone u divlji kapitalizam, protiv vlasti koja seče platane i uvodi metro u sledećih stotinak godina.
