Izvor: Blic, 21.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi zakon smanjuje broj stranaka na političkoj sceni
Novi zakon o političkim partijama, čiji se tekst još usklađuje, neminovno će dovesti do smanjenja broja stranaka u Srbiji kojih je trenutno više od 600 jer će broj potpisa za osnivanje porasti sa 100 na 5.000. Za stranke nacionalnih manjina biće potrebno 500 potpisa.
Zakon o finansiranju
- Veliki broj malih stranaka koje su trenutno u parlamentu od oktobra 2000. u okviru koalicija prošle su test, ali bez ikakve provere političkog kapaciteta - kaže Stojiljković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << aludirajući na SDU, DHSS, LSV, LDP i G17 plus.
Stojiljković, međutim, upozorava da pored novog zakona o političkim partijama stabilizaciju političkog sistema u Srbiji treba da prati i donošenje kompletne regulative u ovoj oblasti, a pre svega zakona o finansiranju stranaka.
Međutim, dok u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu smatraju da bi na političkoj sceni, nakon dva izborna ciklusa, trebalo da ostane oko 20 stranaka sa tendencijom smanjivanja, drugi poznavaoci političkih prilika ocenjuju da bi ih, zbog teritorijalne i nacionalne složenosti našeg društva, moralo ostati najmanje 70.
Pored toga, sva je prilika da će i manje stranke koje u republičkom parlamentu opstaju zahvaljujući koalicionim savezima, uporedo sa svim ostalim strankama, morati da prođu preregistraciju i konačno proveriti svoj politički kapacitet.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže za „Blic" da Nacrt zakona o političkim strankama predviđa oštrije kriterijume za osnivanje političkih partija kojih u Srbiji sada ima 620.
- Osnovni cilj zakona je da se politička scena u Srbiji uozbilji. Povećavanje broja osnivača političkih partija sa sadašnjih 100 punoletnih osnivača na 5.000, kao i obavezna „preregistracija" stranaka na svakih osam godina, doprineće tome da svi oni koji žele da se bave politikom preuzmu veću odgovornost i rizik za taj posao. Pomenuta rešenja su pretpostavka za jeftiniji i efikasniji izborni proces, kao i bolju kontrolu rada i poslovanja političkih organizacija od javnosti i nadležnih organa - kaže ministar Marković i očekuje da će nakon dva izborna ciklusa na političkoj sceni Srbije ostati dvadesetak političkih stranaka, sa tendencijom smanjivanja. Kako tvrdi, nacrt novog zakona ne favorizuje nikog i sve političke stranke će imati jednaku šansu jer „svi idu u preregistraciju - pa ko ispuni uslove, postojaće".
Gubitnici dobijaju oko 40.000 evra
Samo učestvovanjem na parlamentarnim izborima budžeti partija koje nisu ušle u parlament mogli bi biti bogatiji za skoro 40.000 evra. Pod uslovom da u kampanji nisu zakupljivale bilborde i reklamni prostor, pravile TV spotove ili štampale letke, liste su morale da potroše jedino 6.000 evra, koliko košta overa 10.000 potpisa, od ukupno 45.500 evra, koliko je svaka iz budžeta dobila za predstavljanje u kampanji.
Iz budžeta Srbije za protekle izbore partijama je namenjeno ukupno pet miliona evra, a od toga četiri miliona dele liste koje su ušle u parlament na osnovu broja mandata. Milion evra namenjeno je za vođenje kampanje, koji dele podjednako sve liste koje učestvuju u izborima, što znači da je svaka dobila oko 45.500 evra. Na parlamentarnim izborima, više od polovine lista, njih 14, nije prešlo cenzus, a od tog broja čak 12 je dobilo manje od 10.000 glasova, manje i od broja potpisa koji su morali da prikupe.
- Naročito je važno da registracija partija ne bude nešto što se događa za sva vremena, nego je potrebno da se nakon šest do osam godina obavi preregistracija koju ne bi mogle da prođu one stranke koje se u tom periodu više od dva puta nisu kandidovale na izborima - ističe za „Blic" Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija" koji je učestvovao u izradi nacrta ovog zakona.
Političke parije koje su samostalne ili u koaliciji u republici ili pokrajini trebalo bi, prema njegovom mišljenju, automatski preregistrovati na isti način na koji je to učinjeno u Crnoj Gori. To je dovelo do smanjenja broja političkih partija u susednoj državi na nekih 20 odsto od ukupno 70-ak koliko ih je bilo ranije. Goati veruje da bi u Srbiji preregistracija imala sličan efekat i da bi ovde od postojećih ostalo svega 20 odsto.
On kaže da je neophodno donošenje nove regulative u ovoj oblasti i zbog toga što se veliki broj stranaka kandiduje na izborima upravo zbog finansiranja predizbornih kampanja. „Sve to košta, a plaćaju poreski obveznici", napominje Goati i dodaje da je to samo jedna strana medalje zbog koje treba regulisati zakon u ovoj oblasti. Činjenica je i da skoro polovina političkih stranaka ne uspeva da skupi potpise za učestvovanje na izborima.
„Nema potrebe za održavanjem političkih patuljaka", slaže se politički analitičar Zoran Stojiljković koji je, takođe, učestvovao u izradi nacrta zakona, navodeći da u stabilnim političkim sistemima egzistira desetak političkih partija.
Međutim, kada je Srbija u pitanju, Stojiljković smatra realnim da se broj stranaka svede na 70 do stotinu. Time bi, prema njegovom mišljenju, bio zadovoljen i demokratski princip na slobodu okupljanja oko određene ideje i onemogućio bi se monopol velikih stranaka, a „ne bi više svako u okviru svog komšiluka mogao da formira stranku". Prava meta za registrovanje stranaka, kako kaže, trebalo bi da bude od tri do pet hiljada overenih potpisa.
U okviru grupe koja radi na izradi zakona, napominje Stojiljković, postoje različita mišljenja:
- Jedni bi da svedu broj stranaka na desetak, ali to je paradoksalno jer mi smo i teritorijalno i nacionalno složeno društvo, a imajući u vidu i manjinske i regionalne stranke ne možemo da imamo desetak stranaka koliko bi neki želeli - smatra Stojiljković.
On dodaje da ne bi trebalo zaboraviti i na proveru političkog kapaciteta onih stranaka koje „udenute u koalicione saveze" participiraju u republičkom parlamentu od 2000. godine.
.jpg)
