Izvor: Blic, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi talas otpuštanja
KRUŠEVAC - Prema podacima filijale Nacionalne službe zapošljavanja, u kruševačkoj opštini na posao čekaju 18.754 osobe, što je 7,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Broj nezaposlenih je povećan jer su mnoga preduzeća nakon privatizacije smanjila broj radnika, a predstoje nova redukovanja radne snage u nekim firmama.
Najveća kruševačka firma, „Trajal korporacija" smanjila je broj radnika sa 3.350 na oko 2.300. Oko 1.000 radnika je u prva tri meseca ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine napustilo „Trajal" uz otpremnine od 260 evra po godini radnog staža.
- Smatrala sam da je bolje da odem uz otpremninu koja je za 29 godina radnog staža oko 7.000 evra, nego da čekam da me otpuste bez ičega. Veći deo novca sam uložila u banku, a od kamate ću da plaćam sebi doprinose jer mi do penzije treba manje od dve godine - kaže Mirjana Mihajlović.
Neki od bivših radnika „Trajala" su već našli nove poslodavce, a njihovi novi poslodavci dobiće beneficije, odnosno biće oslobođeni plaćanja dela doprinosa.
Pre 20 godina IMK „14. oktobar" je imao 8.500 radnika, a danas 2.200. Oko 1.000 radnika, uglavnom iz proizvodnje, napustilo je „14. oktobar" 2003. godine uz otpremninu od 168.000 dinara. Uskoro bi ovu industriju trebalo da napusti još 159 radnika.
- Od 159 prijavljenih radnika, njih 110 je veoma blizu penzije, dok se preostalih 49 prijavilo dobrovoljno. Oni bi trebalo da dobiju 10 prosečnih republičkih bruto zarada, oko 330.000 dinara. Spiskovi su napravljeni, ali upravni odbor se nije saglasio sa ovim predlogom jer čujemo da žele da još više smanje broj zaposlenih. Mislimo da to nije dobro jer se sa manje od 2.000 radnika urušava proces proizvodnje, a „14. oktobar" svodi na nivo bravarskih radionica - kaže Ljubiša Velimirović, predsednik Sindikata IMK „14. oktobar".
Broj zaposlenih smanjila su i ostala kruševačka preduzeća: „Savremeni dom", „Jugoprevoz", „Župa", „Merima", „Rubin". Otpremninu koju su dobili, bivši radnici ovih preduzeća su iskoristili na različite načine u zavisnosti od toga koliko su novca dobili.
- Uzeo sam oko 8.000 evra u prvoj turi čim su došle nove gazde. Pare sam uložio u poljoprivredne mašine i zakup zemlje i ulaganje mi se polako isplaćuje. Imam zasade jagoda i malina, a posla uvek ima, jer mnoga domaćinstva nemaju priključne mašine pa se i tu solidno zaradi - kaže Milan Živadinović, nekadašnji radnik „Merime".
Ovo nije tipičan slučaj, jer je većina radnika novac koji je dobila kao otpremninu potrošila za vraćanje dugova ili kupovinu pokućstva i ostalih potrepština.
- Otišao sam jer godinama nismo imali nikakvu platu. Otpremninu sam dobio nešto u parama, nešto u robi pa sam deci uzeo nameštaj. Pare sam potrošio na neke sitne poslove i sada živim od onoga što dobijam preko Službe zapošljavanja. Srećom da mi je do penzije ostalo malo - objašnjava bivši radnik DIP „Savremeni dom".
U HI „Župa" u toku je sprovođenej socijalnog programa i do kraja maja iz preduzeće će uz otpremnine otići 544 radnika, nakon čega će ova industrija imati oko 600 zaposlenih.
Mirjana Đokić iz Nacionalne službe zapošljavanja kaže da bi uskoro trebalo da startuju dva nova programa koja bi radnicima koji odlaze iz preduzeća trebalo da pomognu da lakše dođu do posla.
- Program „Otpremninom do posla" omogućiće tim ljudima da novac koji su dobili ulože u pokretanje sopstvenog posla ili da taj novac bude prosleđen gazdi kod kojeg će dobiti radno mesto. Drugi program, „Zaposli još jednog", namenjen je poslodavcima koji su bili nezaposleni, ali su pokrenuli sopstveni biznis pomoću sredstava za samozapošljavanje. Oni bi trebalo da dobiju 100.000 dinara, ali pod uslovom da zaposle od jedne do četiri osobe sa evidencije - kaže Mirjana Đokić.
Tražene zanatlije
Po rečima Mirjane Đokić, većina zanimanja sa IV stepenom stručne spreme, odnosno sa završenom srednjom školom izuzetno su suficitarna u kruševačkoj opštini.
- Najviše se traže zanatska zanimanja - građevinski radnici, zavarivači i slično. Neka od lica koja su došla na evidenciju pokušali smo da prekvalifikujemo, ali tu smo ograničeni jer je teško čoveka od 55 ili 60 godina učiti da bude tesar ili zidar - kaže Mirjana Đokić.
.jpg)
