Izvor: Politika, 05.Jun.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi predlog – stare ekonomske mere
Nacionalni savet za privredni oporavak ponovo će tražiti smanjenje obavezne rezerve, kredite s nižim kamatama, reindustrijalizaciju, budžetsku štednju, reformu javnih preduzeća, povećanje zapošljavanja, stabilan kurs…
Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, nije slučajno u nedelju prisustvovala sastanku premijera, vicepremijera i ministra finansija koji je održan na temu privrednog oporavka zemlje. Jer, upravo od nje, tačnije od njene institucije, očekuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se „velika dela”. Tako se bar zaključuje iz naznaka mera koji će Nacionalni savet za privredni oporavak predložiti vladi na sastanku koji bi trebalo da se održi do kraja sedmice.
Prema rečima privrednika Toplice Spasojevića, potpredsednika ovog tela, te mere nisu nikakva novost za kreatore ekonomske politike, jer je njih Savet sročio i vladi poslao još prošlog novembra nakon formiranja.
– Od NBS očekujemo smanjenje obavezne rezerve za najmanje deset odsto, ali i „resetovanje” bankarskog sistema tako da krediti privredi budu povoljniji. Deo koji bi se oslobodio iz obaveznih rezervi trebalo bi usmeriti na određene grane. Preduzeća bi trebalo da dobiju dugoročne kredite, po razumnim kamatama. Privreda je iscrpljena posle pet godina krize i devalvacije dinara od 50 odsto. Šta njima znači kredit na godinu dana s grejs periodom od tri meseca. Šta to mogu da proizvedu i naplate za četiri meseca – objašnjava Spasojević.
Predlog mera podrazumeva i reindustrijalizaciju, budžetsku štednju, reformu javnih preduzeća, kao i rešavanje problema onih u restrukturiranju, povećanje zapošljavanja, stabilan kurs. Prošle jeseni vlast se baš nije odazvala na njihove savete, pa zašto bi sada?
– Drugačiji su pokazatelji. Tada je inflacija bila visoka, sada je na silaznoj putanji. Poljoprivreda obećava. Potreban je konsenzus celog društva da se promene sprovedu – kaže Spasojević.
Ekonomista Vladimir Krulj kaže da i sada postoji dovoljan kreditni potencijal kod poslovnih banaka, ali se postavlja pitanje da li ima dovoljno solventnih korisnika kredita. Ne treba zaboraviti, kaže, da se broj kredita u kašnjenju iz godine u godinu povećava i da je sada došao do granice da je praktično svaki peti kredit privredi u kašnjenju, što sigurno ne ohrabruje banke da nastave da plasiraju sredstva za te namene.
– Sigurno je da će država razmatrati nastavak programa subvencionisanja kredita privredi, ali će to sigurno zavisiti od raspoloživih sredstava u budžetu. Pitanje nivoa kamatnih stopa zavisi od čitavog niza faktora na koje vlada nema direktnog uticaja. Aktuelna ekonomska kriza u svetu, ekonomska kriza u Srbiji, nizak kreditni rejting zemlje ne utiču pozitivno na nivo kamatnih stopa. Vlada Srbije, u saradnji sa NBS, treba da radi na stvaranju uslova za popravljanje kreditnog rejtinga zemlje, čemu bi značajno doprineo i novi aranžman sa MMF-om – objašnjava Krulj.
Po njemu, prioritet vlade u kratkom roku mora da bude stabilizacija stanja u budžetu, odnosno svođenje državnih rashoda na održivi nivo, kako bi se sprečila kriza likvidnosti, odnosno potencijalni bankrot države.
– Vlada će morati da se pozabavi pitanjem kontrole rasta plata u javnom sektoru i penzija, ali i pitanjem subvencija javnim preduzećima, kao i onim u restrukturiranju. Promene u javnim preduzećima važan su element ekonomskog oporavka zemlje, jer će se na taj način smanjiti visoki gubici ovih preduzeća, a sa druge strane smanjiće se direktne subvencije iz budžeta koje idu za ta preduzeća. Zbog toga se ovom poslu mora pristupiti što pre, posebno ako se uzme u obzir činjenica da se taj posao ne može uraditi brzo. U relativno kratkom roku potrebno je učiniti veliki napor i pokušati pronaći strateške partnere za preduzeća koja su u restrukturiranju, jer je potpuno jasno i ekonomski neodrživo da subvencije za ta preduzeća traju tako dugo, budući da postaju preveliko opterećenje za budžet u ovom trenutku. Ohrabruju informacije da se razgovara sa zainteresovanim partnerima za jedan broj preduzeća koja su u restrukturiranju. Sa druge strane.Za ona preduzeća koja nemaju tržišnu perspektivu, stečaj će biti neminovnost – smatra Krulj.
On kažeda i kreatore ekonomske politike u EU muči kako pronaći tu finu granicu između štednje, koja treba da omogući fiskalnu konsolidaciju i ulaganja koja treba da obezbede privredni razvoj i nova radna mesta. Ono što je sigurno, ekonomske vlasti u Srbiji imaju veoma sužen manevarski prostor i zbog toga će morati da primenjujui nepopularne mere štednje kako bi očuvale makroekonomsku i fiskalnu stabilnost, ali će morati da pronađui sredstva koja će ulagati u razvoj.
-----------------------------------------------------------------------
Ključ u reindustrijalizaciji
Za Krulja je reindustrijalizacija bitna ne samo zbog većeg zapošljavanja već i zbog stvaranja uslova za održivi privredni rast zemlje. Taj proces je strateški i dugoročan i potrebno ga je započeti što pre i što aktivnije. Potrebno je iskoristiti sve komparativne prednosti koje naša zemlja ima – pre svega u oblasti poljoprivrede, energetike i prerađivačke industrije. „Vlada je reindustrijalizaciju stavila među svoje dugoročne prioritete i verujem da će te aktivnosti na dugi rok dati zadovoljavajuće rezultate. Naravno, proces reindustrijalizacije potrebno je uskladiti sa potrebama i zahtevima tržišta, novim privrednim granama sa jakim potencijalom, kao što je IT industrija”.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 05.06.2013.
