Izvor: RTS, 01.Maj.2010, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi nameti za preduzetnike
Nakon što je grad Beograd, kao i neke druge opštine u Srbiji, povećao taksu za isticanje imena firme za više od sto odsto, preduzetnici upozoravaju da su opštinski nameti prevršili svaku meru. Više od 70 taksi koje sada plaća svaka radnja ugrožavaju poslovanje.
Cena firmarina je u Beogradu porasla u proseku za 114 odsto. Za tablu na kojoj piše ime firme u centru Beograda prethodne godine vlasnici su izdvajali oko 90.000 dinara na godišnjem nivou, a nakon povećanja cena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << plaćaće 189.000 dinara.
Prema rečima vlasnika grafičke radnje u Beogradu Aleksandra Popovića, preduzetnici svoje budžete planiraju pre početka naredne godine, uglavnom se oslanjajući na poreska rešenja iz prethodnih godina, te je problem kada se ne zna unapred kolika će biti povećanja i da li će moći da se posluje ili ne.
Popović će za oznaku firme na Banovom brdu umesto 18.000 plaćati 36.000 dinara, a firmarine su samo kap u moru komunalnih taksi koje preduzetnici imaju obavezu da plaćaju.
"Mesečno moj lokal plaća oko 15.000 za baštu, plaćamo firmarinu 17.000, sokoj 3.800, plaćamo fonograme 25.000, godišnje plaćam muzički program izvođenja opštini oko 4.000, plaćamo industrijsku struju, industrijsku vodu", navodi Goran Jović, ugostitelj iz Valjeva.
U udruženjima preduzetnika smatraju da je odluka o povećanju taksi za firmarinu prelila čašu.
"Privreda više ne može da podnese nijedan dinar zahvatanja i koliko god se bude zahvatalo novim teretima to će prihodi biti manji jer će preduzetnici bežati u crnu zonu ili ih uopšte neće plaćati", izjavio je potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
Gradske vlasti objašnjavaju da su firmarine porasle zbog novog sistema podele zona. Gostujući u Beogradskoj hronici gradonačelnik Dragan Đilas rekao je da će se novi cenovnik razmotriti, ali da negde mora da se plati veća cena poslovanja u prestonici.
Preduzetnici ističu da u uslovima krize treba olakšati poslovanje zbog otvaranja novih radnih mesta, čemu bi doprinelo najavljeno smanjenje poreza na zarade na 10 odsto, kao i smanjenje birokratije. U međuvremenu bi i lokalne vlasti trebalo da imaju više sluha za probleme preduzetnika, pre svega jer oni skidaju najviše imena sa biroa za zapošljavanje.
