Izvor: Večernje novosti, 04.Jul.2015, 14:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi lekovi sporo stižu

STANOVNICI Srbije o trošku osiguranja mogu da dobiju manje novih lekova nego pacijenti u razvijenijim okolnim zemljama, što i ne iznenađuje, ali frapantno je da su nam inovativne terapije značajno nedostupnije nego u državama koje imaju manji budžet za zdravstvo od našeg! To je pokazala upravo završena analiza vodeće svetske konsultantske kompanije u oblasti zdravstva "IMS helt", koju je angažovalo Udruženje proizvođača inovativnih lekova INOVIA. - Nije nas iznenadio podatak da na tzv. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pozitivnoj listi lekova imamo znatno manje inovativnih medikamenata nego Italija i Slovenija, ali iznenađujuće je da mnogo zaostajemo za Hrvatskom, naročito za Bugarskom koja ima manje novca za zdravstvenu zaštitu nego Srbija - kaže za "Novosti" direktor Udruženja Bojan Trkulja. - Hrvati imaju četiri puta više inovativnih lekova na pozitivnoj listi nego mi, Bugari - sedam puta, a Slovenci čak 12 puta, pokazala je analiza IMS. U Evropskoj uniji od početka 2007. do sada registrovano je 228 inovativnih lekova, od kojih je u Sloveniji na pozitivnu listu uključeno 148, u Italiji 133, Bugarskoj 83, Hrvatskoj 62, a u Srbiji samo 12!CENA NIJE RAZLOG U udruženju INOVIA tvrde da značajnijeg uključivanja inovativnih lekova na pozitivnu listu u Srbiji nema već pet godina, samo sporadično neki novi lek pređe na režim izdavanja o trošku osiguranja. - Kod nas po zakonu cena inovativnog leka mora da bude niža od najniže u referentnim zemljama (Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj), što znači da nedostupnost novih medikamenata nije posledica toga da su oni skupi - kaže Bojan Trkulja. - Činjenica je da za zdravstvo novca nema mnogo, ali da može pametnije da se troši. - Činjenica da je zdravstveni budžet Bugarske za 20 odsto manji od srpskog, a da je stanovnicima tamo dostupno ček sedam puta više inovativnih lekova, nedvosmisleno pokazuje da Bugarska mnogo efikasnije nego mi troši sredstva za zdravstvo - kaže Trkulja. - To ne bi trebalo da nas iznenađuje, jer su u poslednjih pet godina u našem zdravstvenom sistemu mere štednje sprovedene samo u malom delu budžeta koji se odnosi na lekove. U Srbiji sa zdravstvenim budžetom od 1,9 milijardi evra za 7,2 miliona stanovnika, za lekove se troši 330 miliona evra, a u Bugarskoj koja ima 7,3 miliona stanovnika i 1,9 milijardi evra za zdravstvo za lekove se daje 440 miliona evra. - Naš budžet za lekove je evidentno najmanji u regionu i Srbija za medikamente troši samo 17 odsto ukupnog novca za zdravstvo, dok ostale zemlje u regionu za ovu namenu izdvajaju, u proseku, od 22 do 25 odsto zdravstvenog budžeta, a Mađarska čak 32 odsto - objašnjava direktor Fonda koji okuplja 18 svetskih inovativnih farmaceutskih kompanija koje posluju u Srbiji. - Neophodno je da se štednja primeni i u onih 83 odsto budžeta koji se ne odnosi na lekove, da efikasnije koristimo ono što imamo. Trkulja smatra da je ova godina idealna da se zauzme "novi kurs", jer je RFO ostvario uštede bar po dva osnova: snižavanjem cena većine lekova za 30 odsto u proseku, i prvi put primenjenom centralnom javnom nabavkom svih medikamenata. - Sad je prilika da se novac od ušteda preusmeri u proširenje prava osiguranika - kaže Trkulja. - Bitno je da se to uradi do kraja godine, kako bismo u 2016. mogli da očekujemo neki boljitak.

Nastavak na Večernje novosti...