Izvor: Southeast European Times, 21.Mar.2013, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi hrvatski zakon o prebivalištu zabrinjava izbeglice
Agencija UN za izbeglice hvali novi zakon o prebivalištu, ali mnogi iz srpske zajednice zabrinuti su da će ostati bez osnovnih prava.
21/03/2013
Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 21.3.2013.
Novim hrvatski zakon o prebivalištu mogao bi da se odrazi na Srbe koji su napustili Hrvatsku tokom sukoba devedesetih godina i ne mogu da ostvare održiv povratak, saopštila su udruženja izbeglica. Međutim, Agencija UN za izbeglice kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da su te zabrinutosti bespotrebne.
Zakonom je predviđeno da hrvatska policija izbriše iz evidencije prebivališta sve osobe za koje ustanovi ili za koje je informišu administrativne ili pravosudne vlasti, pojedinci ili organizacije, da ta lica ne žive na adresi na kojoj su prijavljena.
Zakonom su izuzeti oni koji su informisali vlasti da su privremeno otišli iz Hrvatske i pružili razlog za to i oni koji su deo programa dobrovoljnog povratka, ali se još nisu vratili zbog imovinskih, stambenih ili drugih problema.
Kada policija zaključi da rezidenti koji nisu izuzeti ne borave na adresama navedenim u njihovim hrvatskim ličnim dokumentima, ona će po zakonu izdati zahtev da ti građani predaju svoje lične karte.
„Te osobe će [potom] biti izbrisane iz evidencije [prebivališta] putem upravnog postupka, bez prava na žalbu“, rekao je član Asocijacije srpskih izbeglica iz Hrvatske Petar Džodan za SETimes.
Preko 133.000 pripadnika srpske manjine iz Hrvatske iskoristilo je svoje pravo na dobrovoljan povratak, ali samo otprilike polovina zaista živi tamo, kaže Agencija UN za izbeglice.
Džodan navodi da će vlada u slučajevima u kojima je neophodan povratak ličnih dokumenata takođe pokretati parnice i tražiti od građana da vrate sredstva koja je Hrvatska investirala u obnovu kuća.
Nadoknada nije deo zakona, ali je odredba u ugovoru o izgradnji kuća za povratnike.
Odredbom novog zakona omogućava se osobama koje ne ispunjavaju uslove za izuzeće da do 29. decembra informišu policiju u Hrvatskoj ili hrvatski konzulat u inostranstvu zbog čega ne žive u toj zemlji.
Uprkos zakonom dozvoljenom prelaznom periodu, hrvatska policija je već počela da proverava prebivališta.
Iako se zakon tehnički odnosi na sve građane, srpska manjina se našla u središtu tog pitanja, jer mnogi od njih moraju da žive u dve zemlje jer nemaju mogućnosti za zapošljavanje u Hrvatskoj, kaže Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica, sa sedištem u Beogradu.
„Ne znam zašto [dvojno prebivalište] treba da bude ukinuto, jer već postoji sistem kontrole“, rekao je Linta za SETimes.
„Ako ostanu bez hrvatskih ličnih karata, Srbi u Hrvatskoj izgubiće pravo na rad, zdravstveno osiguranje i socijalne beneficije. Gubitkom prebivališta se indirektno ugrožava imovina Srba, jer se njihovi domovi više neće smatrati imovinom rezidenata, nego vikendicama, i oni će plaćati dodatni porez na njih“, kaže Linta.
Dorijan Klasnić iz Agencije UN za izbeglice, ne slaže se sa tim i kaže da je ključno napraviti razliku u zakonu između stalnog i privremenog boravišta.
„Ako se izgubi jedno ili drugo, to ni na jedan način ne utiče na pravo na državljanstvo, vlasništvo, korišćenje poljoprivrednog zemljišta, kao ni na druga prava u Hrvatskoj“, rekao je Klasnić za SETimes.
Klasnić kaže da se zakonom uspostavljaju jasni kriterijumi da oni koji ne žive u Hrvatskoj mogu da budu izbrisani iz evidencije o prebivalištu i koje su kategorije ljudi izuzete.
„Zakon je mnogo liberalniji od prethodnog i njime se uzimaju u obzir migracioni trendovi i kretanja“, rekao je Klasnić.
Hrvatska Kancelarija za ljudska prava kaže da nema ovlašćenja da nadzire implementaciju zakona, ali će reagovati ako dobije žalbe o kršenju ljudskih prava tako što će ih proslediti ministarstvu unutrašnjih poslova.
Nastavak na Southeast European Times...
