Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Feb.2018, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi aranžman sa MMF ove godine

Srbija će do polovine ove godine potpisati novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, izjavila je premijerka Ana Brnabić agenciji Rojters, dodajući da će pregovori sa MMF početi u martu ili aprilu.

Ona je rekla da bi novi aranžman, koji ne podrazumeva finansijsku podršku ili kreditnu liniju iz predostrožnosti, trebalo da podstakne privredni rast.

Mislim da ćemo do polovine 2018. imati još jedan aranžman sa MMF koji će poslati pozitivan signal investitorima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << finansijskim institucijama i agencijama za kreditni rejting, rekla je Brnabić.

Okvir za novi aranžman će biti više zasnovan na dinamičnom rastu, a strukturne reforme će biti takve da omogućavaju rast. Potrebno nam je da ostvarimo rast od najmanje četiri odsto na godišnjem nivou da bismo stigli zemlje Evropske unije, rekla je ona.

Brnabić je izjavila da je Srbija već obezbedila skoro 30 odsto bruto finansija za ovu godinu i dodala da za budžetsko finansiranje neće biti potrebno izdavati evro obveznice.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije pregovara sa firmom Euroclear koja pruža sistem post-prodajnih usluga kojima se povećava transparentnost i privlače strani investitori.

Plan nam je da postignemo sa njima sporazum u sledeće dve godine, rekla je ona.

Brnabić je navela da država namerava da zadrži deo vlasništva u Komercijalnoj banci, dodajući da će predstavnici vlade razgovarati sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj, koja ima udeo u toj srpskoj banci da bi kasnije doneli odluku da li će država smanjiti ili možda uvećati svoj udeo, preuzimanjem deonica od EBRD.

Vlada Srbije će traži strateške partnere koji bi ulagali u Komercijalnu banku i u RTB Bor, rekla je Brnabić i izrazila očekivanje da će za RTB biti pronađeno takvo rešenje do kraja godine.

Treba li Srbiji MMF?

Aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom je istekao, ali otvara se pitanje da li je vreme da Vlada Srbije preuzme ekonomsku politiku u svoje ruke, piše beogradski dnevnik Danas.

Alternativa je kontrolor, tačnije MMF koji će nadgledati trošenje iz državne kase i sprovođenje reformi.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je pre dva dana da je realnije da imamo novi aranžman sa MMF-om, ali on neće biti finansijske prirode, piše Danas.

Svi sagovornici Danasa slažu se da nikakav finansijski aranžman nije potreban, već eventualno samo konsultativni.

U opticaju je novi oblik saradnje koji je MMF prošle godine promovisao, tzv. "instrument koordinacije politika" (PCI).

Ovaj program služi da zemlje kojima nisu potrebna finansijska sredstva pokažu spremnost da sprovedu reforme, kao i da privuku finansiranje iz drugih izvora.

Mišljenja ekonomista oko toga da li nam je potreban nastavak saradnje sa Fondom su podeljena, mada su svi složni da je prethodni aranžman uspeo.

Džejms Ruf, šef MMF tima za Srbiju istakao je da je program uspešniji nego što se očekivalo, kao i da su mnogi ciljevi prevaziđeni.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu smatra da "ti rezultati nisu dovoljni, jer je ostalo da se restruktuiraju javna preduzeća i privatizuju bivša društvena preduzeća. U ovom delu rezultat je skroman, a predstavlja opasnost da se gomilaju gubici i dugovi i na kraju ugroze fiskalnu stabilnost. On kaže da Srbija ima ispod prosečan rast, a trebalo bi da ima najviši u Evropi s obzirom da smo najmanje razvijeni.

Iz ovih razloga Arsić smatra da bi bio koristan novi aranžman sa MMF-om "jer naše sposobnosti za kreiranje i sprovođenje politika je ograničeno". Takođe, njihovo prisustvo bi pravilo pritisak da se neke reforme sprovedu.

Mihailo Crnobrnja profesor na FEFA kaže da "ne bi bilo mudro prekidati aranžman, ali da to ne bude finansijske prirode. Potrebno je da budu tu, da imaju uvid i da mogu da reaguju", smatra Crnobrnja.

Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je protiv finansijskog aranžmana, ali da neki konsultativni dolazi u obzir, mada se postavlja pitanje šta bi tu MMF mogao da uradi s obzirom na to da je makroekonomska.

Ivan Nikolić, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova postavlja pitanje "šta bi bili kvantitativni kriterijumi ispunjenja u novom aranžmanu kada smo makroekonomsku stabilnost uspostavili. Mi smo sada na nivou zemalja koje ne zovu Fond - kaže Nikolić.

On smatra da je zadatak stabilizacije završen, da sada sledi razvoj. MMF ima mandat upravo u stabilizaciji, dok razvojne projekte, reforme preduzeća rade neke druge institucije kao što je Svetska banka, EIB ili EBRD, kaže Nikolić za Danas odgovarajući na pitanje treba li Srbiji novi aranžman sa MMF-om.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...