Izvor: RTS, 31.Avg.2014, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi aparati za onkološke pacijente
Broj obolelih od raka u Srbiji svake godine je sve veći, na zračnu terapiju se čeka zbog nedovoljnog broja aparata i čestih kvarova. Iz Ministarstva zdravlja najavljuju da će uskoro u onkološke centre stići pet novih mašina za zračenje.
Nabavka aparata finansiraće se iz kredita Svetske banke, a zeleno svetlo za realizaciju projekta stiglo je i od Ministarstva finansija.
"Odluka ide u parlament i nadam se da će u roku od mesec, dva biti završena kompletna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << administracija. Ukoliko se ispoštuju sve procedure za par meseci može se očekivati da novih pet akceleratora stigne u zdravstvene ustanove", rekao je Tanjugu ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Prema njegovim rečima, tom nabavkom biti rešeni ozbiljni problemi u onkološkim centrima koji su decenijama nagomilavani. Ministar nije mogao da precizira koje onkološke ustanove će dobiti aparate, ali je dodao da će to sigurno biti ustanove kojima su aparati najpotrebniji.
Rak je u Srbiji, kao i u svetu, po učestalosti izjednačen sa oboljenjima srca i krvnih sudova, ali je po smrtnosti u nerazvijenim zemljama na prvom mestu.
U našoj zemlji je tokom 2012. godine od raka obolelo 37.500 pacijenata, a skoro polovini u lečenju je bila neophodna zračna terapija. I dalje su duge liste čekanja na zračenje jer u šest onkoloških centara u Srbiji ima 14 aparata za zračnu terapiju koji se često kvare, a u funkciji je trenutno 10.
Preopterećeni aparati za zračenje
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radan Džodić kaže da su aparati za zračnu terapiju u Srbiji preopterećeni zbog sve većeg broja pacijenata, da u ustanovi koju on vodi rade četiri aparata u tri smene i zrače duplo više pacijenata nego što bi po standardima trebalo.
"Mi smo daleko od ispunjavanja standarda koji postoje u razvijenim zemljama za radioterapiju. Institut za onkologiju ima četiri aparata, ali nam treba još toliko da bi se zadovoljile potrebe ", kaže Džodić i dodaje da se u toj ustanovi zrači 40 odsto od svih ukupno zračenih pacijenata u Srbiji.
Istakao je da mašine za zračnu terapiju imaju svoj radni vek, da se radeći u tri smene brže troše i češće kvare, tako da će zdravstvene ustanove za nekoliko godina doći u situaciju da postojeće mašine više neće moći da rade.
"Osim radioterapijskih mašina, onkološkim ustanovama potrebni su i dodatni aparati - skeneri, koji omogućavaju planiranje radioterapije kako se ne bi oštetila okolna tkiva i kako bi se postigli što bolji rezultati", naveo je Džodić.
Džodić kaže da su predložili Ministarstvu zdravlja u kojim centrima treba da budu zanovljeni aparati i da su dali plan neophodnih nabavki koje su u skladu sa savremenim evropskim i svetskim standardima.
"Optimum je da Srbija ima 30 do 35 radioterapijskih mašina i time bi se potpuno eliminisale liste čekanja. Da li ćemo taj standard postići u ovakvoj ekonomskoj situaciji ne znam, ali neophodnost za novim aparatima postoji", napomenuo je Džodić.
Načelnica dnevne bolnice radioterapije u Institutu za onkologiju Suzana Stojanović Rundić kaže da su nove preporuke da jedna mašna za zračnu terapiju ide na 1.000 novoobolelih pacijenata, odnosno jedna mašina godišnje ozrači oko 420 pacijenata.
"U Instituitu za onkologiju mi smo prošle godine ozračili oko 4.400 pacijenata na četiri aparata u tri smene, što znači da skoro dva i po puta više pacijenata zračimo na tim mašinama od evropskih i svetskih standarda", naglašava Stojanović Rundić.
Ukazala je da osim opreme onkološkim ustanovama nedostaju i kadrovi i da u Srbiji u šest centara ima svega 58 radijacionih onkologa, a da bi se ispunili savremeni standardi taj broj bi morao da bude znatno viši.
Smanjena smrtnost od raka dojke
Problemi u onkologiji postoje, ali da su ipak napravljeni pozitivni koraci u našoj zemlji govori i podatak da se u poslednje dve godine smanjuje smrtnost od najčešćeg karcinoma kod žena, karcinoma dojke.
Uvedeni su preventivni pregledi koji, kako kaže prof. Džodić, moraju obuhvatiti 70 odsto ciljane populacije kako bi dali željene rezultate, što u Srbiji još uvek nije slučaj.
Osim za karcinom dojke, preventivni pregledi uvedeni su i za karcinom grlića materice i karcinom debelog creva.
Pozitivan pomak je i to što je od ove godine akreditovan predmet Klinička onkologija na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a uvedena je i nova specijalizacija radijaciona onkologija koja će edukavati radioterapeute, istakao je Džodić i dodao da bez obrazovanog kadra nema uspeha u lečenju.
Džodić je dodao da je u toku je i usvajanje petogodišnje specijalizacije iz internističke onkologije i usvajanje uže specijalizacije iz onkološke hirurgije.
Poručio je da se dobrom primarnom prevencijom - izbegavanjem alkohola, pušenja, boljom fizičkom aktivnošću, zloćudne bolesti mogu smanjiti za 30 odsto, a dobrom sekundarnom prevencijom - ranom dijagnostikom bolest se može zaustaviti u početnoj fazi kada je izlečiva.
Kao primer dobre evropske prakse Džodić je naveo Francusku koja, primera radi, ima isti broj obolelih žena od karcinoma grlića materice kao i Srbija, ali ima deset puta više stanovnika.
Kako bi se dobra praksa primenila i kod nas pravi se plan za onkologiju po francuskom modelu.
