Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jan.2012, 04:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi Zakonik o krivičnom postupku stupa na snagu

BEOGRAD -

Tužilaštvo za ratne zločine i Tužilaštvo za organizovani kriminal spremno je da preuzme istragu od istražnih sudija i da se suoči sa nizom izazova tužilačke istrage predviđene novim Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) koji danas stupa na snagu.

Po novim zakonskim rešenjima, kojima se uloga suda značajno smanjuje u fazi istražnog postupka i prikupljanja dokaza, od ponedeljka će postupati i nadležni sudovi - Posebno odeljenje za organizovani kriminal >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Ostala viša i osnovna javna tužilaštva i sudovi u Srbiji sačekaće još godinu dana (do 15. januara 2013.) na preuzimanje pune kontrole u istrazi, kao i primene ostalih rešenja novog ZKP.

Vukčević: Spremni smo za izazove tužilačke istrage

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je Tanjugu da je novi koncept istrage veliki izazov na koji je Tužilaštvo za ratne zločine spremno da odgovori.

"Očekujem da će tužilačka istraga doneti novi kvalitet u radu našeg pravosuđa, efikasnije i brže postupanje, pogotovo kad je u pitanju procesuiranje ratnih zločina", naglasio je Vukčević.

Prema njegovim rečima, tužilac koji je i do sada imao velike ingerencije u krivičnom postupku, dobija i veću odgovornost, jer je neposredno zadužen za prikupljanje dokaza u istrazi i više neće moći da se desi da eventualno odgovornost za lošu optužnicu prebacuje na istražnog sudiju.

"Novim ZKP-om prevaziđen je problem prikupljanja dokaza od strane istražnog sudije "za račun" tužioca, data je mogućnost odbrani da preduzima određene pripremne radnje radi prikupljanja dokaza, a predviđeni su i novi sporazumi između tužioca i okrivljenog", ukazao je tužilac za ratne zločine.

Pored specifičnosti prikupljanja dokaza novine koje će biti na raspolaganju tužilaštvu su i dokazne tehnike kao što su tajni nadzor komunikacije, tajno praćenje i snimanje, simulovani poslovi računarsko pretraživanje podataka, kontrola isporuka i prikriveni islednik.

Vukčević je ukazao da ZKP otvara mogućnost za širu primenu instituta Sporazuma o priznanju krivičnog dela i napomenuo da je poželjno da se bar 50 odsto predmeta završava na taj način.

On je naglasio da će predmeti u toku,- za koje je doneto rešenje o sprovođenju istrage, biti okončani po odredbama aktuelnog ZKP-a.

Kovačević: Sud više neće voditi istragu

Portparol i sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Maja Kovačević rekla je Tanjugu da, u skladu sa novim zakonskim odredbama, sud više neće voditi istragu, već će nakon podizanja optužnice odlučivati da li će je potvrditi ili je vratiti tužiocu.

Prema njenim rečima, bitnu novinu u krivičnom postupku predstavljaće pripremno ročište koje će se održavati pre početka glavnog pretresa (suđenja) na kom će se utvrđivati šta je sporno u optužnici, a šta nije.

Na tom ročištu tužilaštvo i odbrana će se izjašnjavati koje dokaze žele da izvedu, koje su činjenice za njih sporne, a koje nisu.

Nesporne činjenice i za stranke i za sud neće biti predmet dokazivanja na glavnom pretresu, i samo ono što je ostalo kao otvoreno pitanje, biće predmet dokazivanja, pre svega tužilaštva, ukazala je Kovačević.

Sud više nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu

Krupna novina je i to što sud više nema obavezu da utvrđuje materijalnu istinu, kao što je to do sada bio slučaj i da po službenoj dužnosti pribavlja dokaze, naglasila je Kovačević.

Zakonom je, kako je istakla, sada izričito propisano da je teret dokazivanja na tužiocu - da mora dokaže sve svoje tvrdnje iz optužnice, dok će se sud samo baviti pitanjem da li je tužilac dokazao svoje optužbe ili ne.

Sud će se i dalje starati u svim fazama postupka o poštovanju ljudskih prava okrivljenog, pre svega o potrebi za određivanje pritvora ili neke druge mere potrebne za obezbeđivanje prisustva okrivljenog, dodala je Kovačević.

Model tužilačke istrage bio je karakterističan za države u anglosaksonskom pravnom sistemu, ali postaje sve dominantniji u svetu. Susedne države Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i druge već postupaju po tom modelu više godina unazad.

Istražni sudija u konceptu tužilačke istrage prerasta u sudiju za prethodni postupak i stara se o zaštiti slobode i prava osoba protiv kojih postupak vodi, odlučuje o ograničenjima tih sloboda i prava i daje "zeleno ili crveno svetlo" za neke aktivnosti javnog tužioca koje zadiru u ta prava.

Sudija za prethodni postupak će izuzetno moći da se uključi u "dokaznu priču", i to kada odbrana traži prikupljanje nekih dokaza, a tužilac to odbije da učini.

Sudija tada ima mogućnost da, ukoliko predlog odbrane uvaži, naredi tužiocu da takav dokaz pribavi.

"Filter" za neutemeljene optužnice

Svaka optužnica će biti sudski kontrolisana i samo ona koja bude potvrđena od suda moći će da bude osnov za glavni pretres, odnosno suđenje. To bi trebalo da bude "filter" za neutemeljene optužnice, koje imaju neke nedostatke.

Nesporne činjenice i za stranke i za sud, koje se utvrde tokom pripremnog ročišta neće biti predmet dokazivanja na glavnom pretresu, i samo ono što je ostalo kao otvoreno pitanje, biće predmet dokazivanja.

Samo suđenje, odnosno glavni pretres, je uređeno slično sadašnjem glavnom pretresu, mada su uvedeni mehanizmi pomoću kojih je moguće izbeći klasično suđenje i predmet rešiti na pojednostavljen, ubrzan način.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...