Izvor: Večernje novosti, 25.Nov.2012, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi Sad: Zbog administrativne greške može da ostane bez očevine

KAKO da budem Stankov, kad sam Stanišin... Otac mi se zvao Staniša, ali tri svedoka su, kada sam tražio prve dokumente, rekli da se zvao Stanko. Nisam tada ni bio svestan, koliko su mi problema napravili - ovako svoju neobičnu, tužnu ispovest počinje Radisav Nikolić, penzioner iz Novog Sada, sin nekadašnjeg "narodnog neprijatelja" Staniše Nikolića, i neumorni tragač za istinom. Nikolić, je, inače, rođen ratne 1942. godine u Gacku u Hercegovini. Otac mu je bio solunski dobrovoljac, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je, po povratku iz rata, 1918. godine, odlučio da ne traži dobrovoljačku parcelu. Pošto je, kao povratnik iz Amerike, imao dovoljno novca, sa saborcima, dobrovoljcima, kupio je od grofice Marije Sečenji zemlju u Vajskoj, nedaleko od Bača. Tu se i oženio Draginjom, dobio četvoro dece, kćeri Zorku i Ljubicu, i sinove Mitra i Stanislava.OČEVI SABORCI NE MIREĆI se sa sudbinom, Nikolić se povezao sa saborcima svog oca, koji su spas našli u Americi, i zahvaljujući dokumentima i literaturi koje je od njih dobio, napisao je već dve knjige o sudbini vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini. - Istina mora da izađe na videlo - kaže Nikolić. - Božje pravde ima, i verujem da će se, pre ili kasnije, sve otkriti... Radisav se rodio kada su ih mađarske okupacione vlasti, u Drugom svetskom ratu, proterale u Hercegovinu. Do tada je, pošten i radan, Nikolićev otac već stekao imanje od 70 jutara, a sačuvan je i dokument, koji potvrđuje da je, 1933. bio član i priložnik Matice srpske u Novom Sadu. - Ostao sam jedini od braće i sestara i na meni je veliki teret, da vratim očevinu, ali, još više, da dokažem da mi je otac bio čestit i pošten čovek, pravi patriota - priča Nikolić. - Otac mi je, kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, ubijen 1945. godine, 14. januara, surovo, i mučki, kocem. Majka je isposlovala od komunističkih vlasti, dozvolu da ga dostojno sahrani i vratila se u Vajsku. Imanje nam je, naravno, oduzeto... Kada je dorastao do punoletstva, Radisav, koji nije imao nikakvih dokumenata, morao je da izvadi ličnu kartu, i radnu knjižicu. Tri svedoka, od kojih su dvojica bili nekadašnji radnici na imanju njegovog oca, posvedočili su da mu se otac zove Stanko, a da je njemu ime Radislav. - Već tada me to jako zabolelo, a sada, kada imam priliku da sinovima, Draganu i Marku, obezbedim parče dedovine, još više me boli - priča, ne skrivajući emocije, naš sagovornik. - Uspeli smo da nađemo dokumente kojima se potvrđuje da je Staniša bio vlasnik 35 jutara oranica. Ostalih 25 je negde "izgubljeno", ali, kao problem se javilo to što sam ja Stankov, a ne Stanišin. Pitam se, hoću li ikako to uspeti da ispravim, i hoću li ocu, posle više od 50 godina uspeti da vratim dostojanstvo... NEKO ZNA... KADA je jedan od sinova trebalo da upiše Policijsku akademiju, "isprečio" mu se upravo deda Staniša - kaže Nikolić. - Doznao sam, da mu je upravo poreklo, odnosno, deda iz JVUO, pomrsio račune. Znači, neko zna, i ima dokumente da su moji sinovi Stanišini, a ne Stankovi unuci i može to da dokaže kada je to potrebno...

Nastavak na Večernje novosti...