Izvor: Večernje novosti, 11.Feb.2015, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi Sad: Čika Pajino blago na sigurnom

NIKADA nije bio zaposlen ni u jednom sportskom listu, a ipak je tokom cele druge polovine 20. veka ostavio neizbrisiv trag u štampi, a i danas je paradigma vrhunskog sportskog foto-reportera. Najveći deo izuzetnog fotografskog opusa Pavla Paje Đisalova (1919-2003) se odnedavno nalazi u Arhivu grada Novog Sada. - Reč je o tačno 7.025 fotografija i 731 negativu, koje smo dobili od čika Pajine porodice. Sve to će biti deo Fonda Pavla - Paje Đisalova, koji ćemo uskoro formirati - kaže ozarena >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << lica za "Novosti" Petar Đurđev, direktor Arhiva. Svojevrsni vizuelni hroničar Novog Sada, u koji je iz rodne Turije došao pre Drugog svetskog rata, Pavle Đisalov je postao 1949. godine. Od tada, u gradu nije moglo da se dogodi ništa značajno, a da to ne bude zabeleženo i njegovim foto-aparatom. Otuda i izuzetno vredne fotografije izgradnje starog Žeželjevog mosta, pa SPENS-a, Bulevara oslobođenja, sva četiri "Limana" ...GOL - OPSESIJA ĐISALOV je ovekovečio bezbroj atraktivnih, često i neverovatnih situacija sa fudbalskog terena, ali ga i danas pamte po tome kako je objektivom "lovio" golove. - Snimiti trenutak kada lopta ulazi u mrežu bila je moja opsesija - pričao je, svojevremeno, ne krijući ponos. - Uglavnom sam u tome i uspevao, pa su i profesionalci često imali na čemu da mi zavide. Ipak, najveća ljubav bio mu je fudbal i, naravno, FK Vojvodina. Zato gro sačuvanih fotografija čine upravo one sa fudbalskim motivima. Ima ih preko 3.000, a naredni zadatak Arhiva je da od njih napravi specijalnu monografiju. - Nadamo se da ćemo taj izuzetno važan poduhvat realizovati, najkasnije, do kraja naredne godine. To smatramo dugom prema velikom majstoru objektiva - najavljuje direktor Đurđev. Čika Paja je po zanimanju, inače, bio trgovac i radio je u preduzeću specijalizovanom za promet foto-materijala "Kineoptik". A kako je shvatao svoju foto-reportersku misiju, najbolje svedoče reči izgovorene sa očaravajućim mladalačkim zanosom potpisniku ovih redova samo godinu-dve pre nego što je otišao na večni počinak i preselio se u legendu: - Bivalo je da na "Nep" stadionu u Budimpešti uveče slikam mečeve naše reprezentacije sa Mađarskom ili Vojvodine sa Vašašom, pa odjurim na voz za Beograd, pred zoru uletim u zgradu "Borbe" i eto fotografija u jutarnjim izdanjima "Sporta" i "Novosti". To su bili trenuci moje najveće sreće! Zahvaljujući modernoj tehnologiji, današnjim foto-reporterima je, naravno, mnogo lakše i jednostavnije. Otuda, možda, i manje duše u ovom izuzetno važnom poslu u novinarstvu.

Nastavak na Večernje novosti...