Izvor: RTS, 05.Nov.2012, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Krivični zakonik i mediji
Moguće ukidanje člana Krivičnog zakona kojim se novinarima zabranjuje komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude, navajljuje Ministarstvo pravde. Pretpostavka nevinosti i poštovanje nezavisnosti suda su izgovori za to što nije ukinut sporni član Zakona, kaže advokat Zdenko Tomanović.
Ministarstvo pravde najavilo je mogućnost ukidanja člana Krivičnog zakonika kojim se novinarima zabranjuje komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rečeno je na okruglom stolu koji je organizovalo Udruženje novinara Srbije.
"Lično se zalažem za izbacivanje člana 336A iz Krivičnog zakonika i radna grupa će to razmatrati", najavljuje državni sekretar u Ministarstva pravde Danilo Nikolić, precizirajući da se sporan član nije smatrao hitnim pošto od njegovog donošenja niko nije osuđen niti se vodio sudski postupak.
"Moramo da vodimo računa o pretpostavci nevinosti jer komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude može da dovode do kršenja pretpostavke nevinosti i ugrožavanja nezavisnosti suda", ističe Nikolić.
Suprotno mišljenju državnog sekretara, advokat Zdenko Tomanović ocenjuje da su načela pretpostavke nevinosti i poštovanje nezavisnosti suda samo "izgovori" za to što nije ukinut sporni član Krivičnog zakonika.
"Taj član ne sme da opstane jer je on političko sprečavanje kritike suda. Sud je javna institucija i potpuno je legitimno da se kritikuje", kaže Tomanović i dodaje da je predlagač zakona mogao bolje da zaštiti i definiše načela pretpostavke nevinosti i nezavisnosti suda.
Izbacivanje krivičnog dela klevete i uvrede iz Krivičnog zakonika takođe je tema o kojoj raspravlja radna grupa Ministarstva pravde, ali prema rečima sekretara Nikolića, ona će se i dalje nalaziti u Krivičnom zakonu.
"Kada je u pitanju kleveta i uvreda uvodimo nov teremin da će novinar biti oslobođen optužbe ukoliko je poštovao načelo novinarske dužne pažnje iz Zakona o informisanju", precizira Nikolić i dodajući da nijedna zemlja Zapadne Evrope nije dekriminalizovala klevetu.
Tomanović ocenjuje da je novi termin veliki korak napred, pošto novinar ne prolazi kroz krivičnu evidenciju, ali da nema nikakvog razloga da se kleveta ne dekriminalizuje.
"Naša društvena stvarnost ne daje za pravo da kleveta bude krivično delo, a i njenim ukidanjem sprečilo bi dvostruko kaznjavanje - ne bi se vodili isti procesi i parnično i krivično", objašnjava Tomanović.
Sudija i predstavnica Društva sudija Dragana Boljević samtra da se još nisu stvorili uslovi za dekriminalizaciju klevete.
"Ja bih analizirala zašto to niko nije uradio od zapadnih zemalja, posebno zato što do autocenzure može da dođe i vođenjem parničnog postupka, a ne samo krivičnog", kaže Boljevićeva.
Miroslav Janković iz OEBS-a ističe da međunarodni standard dekriminalizacija klevete i uvrede i da to što pojedine zemlje to nisu učinile predstavlja odstupanje od njega.
Udruženje novinara Srbije organizovalo je okrugli sto povodom 5. novembra, Evropskog dana odbrane novinarstva.
ANEM nezadovoljan tekstom Zakona
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija saopštila je da je nezadovoljna radnim tekstom Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojeg je pripremila radna grupa Ministarstva pravde.
ANEM je nezadovoljan što se u tekstu radne grupe odustaje od dugo najavljivane dekriminalizacije klevete i uvrede.
"U više navrata ukazivali smo da je dekriminalizacija neophodan prvi korak u smeru jačanja slobode izražavanja u društvu. Mogućnost krivičnog progona novinara za klevetu i uvredu deluje destimulišuće na slobodu izražavanja i predstavlja jedan od generatora autocenzure u srpskim medijima," navodi se u saopštenju.
ANEM posebno ukazuje da su se polovična rešenja, kao što je to bilo ukidanje zatvorske kazne za klevetu i uvredu u izmenama Krivičnog zakonika iz 2005. godine, pokazala kao neadekvatna i nedovoljna.
"Da sve bude još gore", ističe se u saopštenju, "radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave predlaže i brisanje člana 138. stav 3. Krivičnog zakonika, kojim su propisane strože kazne za pretnje novinarima, u slučajevima kada su oni tim pretnjama izloženi zbog posla kojim se bave."
ANEM podseća da su u praksi nasilnicima koji prete novinarima, i kada su bili osuđivani, izricane kazne na granici zakonskog minimuma, ili i ispod njega.
Izmenom koju sada predlaže radna grupa Ministarstva pravde, zakonski minimum kazne za pretnje novinaru upućene u vezi sa poslom kojim se bavi, biće četvorostruko niži.
Zbog svega toga, ANEM je danas uputio Ministarstvu pravde i državne uprave predloge za izmenu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, i to tako što bi se dekriminalizovale kleveta i uvreda i što se ne bi brisao teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, kojim se, između ostalog, posebno štite i novinari od pretnji kojima bi bili izloženi u vezi sa svojim novinarskim radom.
