Izvor: Politika, 20.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove snage opozicije
Veliki broj naših medija imao je svoje izveštače iz Podgorice i posvetio je dosta prostora nedavnim izborima u Crnoj Gori, ali ne može se reći da je ovaj kvantitet proizveo odgovarajući kvalitet informacija i analiza. Jer, kao lajtmotiv kod svih se provlačila teza da je Đukanović opet pobedio razjedinjenu opoziciju i da se zapravo ništa nije promenilo. I zaista, kada se ostane na staroj matrici po kojoj postoje "Đukanović" i "opozicija", onda to tako i izgleda, pošto je koalicija DPS-SDP >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osvojila preko 48 odsto glasova i sa 41 poslanikom ima natpolovičnu većinu. Međutim, ako se zađe u suštinu političkog procesa, jasno se uočava ogromna promena i činjenica da na crnogorskoj političkoj sceni posle ovih izbora ništa više neće biti isto.
Suština promene o kojoj govorim jeste upravo razbijanje dosadašnje matrice na osnovu koje je DPS mogao da nastavi da vlada još sto godina. U dvostranoj podeli u kojoj ste kao opoziciju imali jednu neokomunističku partiju bez jasnog programa, kadrova i vizije, koja se nevešto i ne baš s punim srcem zalagala za očuvanje zajednice sa Srbijom, iako joj je na čelu bio nacionalni Crnogorac, Đukanoviću je bilo izuzetno lako da svoju partiju prikaže kao nosioca reformskih, evropskih i modernizacijskih tendencija. Opstajanje referendumske gubitničke kombinacije okupljene isključivo oko negativnog programa obaranja režima bila bi najveća moguća greška u ovom trenutku, jer građane CG više ne zanimaju negativni programi.
Tektonski poremećaj koji se sa ovim izborima desio jeste potpuna revolucija koja se odigrala na opozicionom prostoru i čije će se dalekosežne posledice vrlo brzo videti. Dovoljno je podsetiti se iskustva Srbije. Miloševićev režim je opstajao sve dok je imao opoziciju kakva mu odgovara. Bilo je potrebno da se SRS deklariše kao vlast, a SPO kompromituje vlašću u Beogradu uz pomoć SPS-a pa da se tek onda oslobodi opozicioni prostor za jasan i konstruktivan program koji su iznele stranke DOS-a. U ovom slučaju, radi se o silasku SNP-a sa pozicije jedine relevantne opozicije. Razlozi njihovog poraza leže kako u nepostojanju programa za ove izbore, tako i u realno nepostojećoj potrebi za tom strankom u budućoj prekompoziciji političke scene. S jedne strane, njihov program je bio da su oni "građanska stranka", šta god to bilo i značilo, i time su konačno pokazali da ih ne zanima program definisanja interesa srpske zajednice; s druge strane CEDEM-ova istraživanja su pokazala da je najpopularniji političar među njihovim biračima lider Srpske liste Andrija Mandić! To samo govori da će se proces odlivanja njihovih birača prema Srpskoj listi nastaviti.
Drugi značajan faktor promene jeste činjenica da su ovi izbori prvi put na čelo opozicije doveli dva mlada čoveka koji nikada nisu bili komunisti. Nigde kao u Crnoj Gori se nije na ključnim pozicijama u kompletu očuvala nekadašnja komunistička struktura, kako na vlasti tako i u opoziciji. Tek sada su pojavom Mandića i Medojevića počele da se uzdižu ličnosti koje se, između ostalog, bore za okončanje komunizma i njegovog katastrofalnog nasleđa u svim segmentima političkog i društvenog života.
Za Srbe u CG ovi izbori predstavljaju sudbinsku vododelnicu i ogroman uspeh. Srbi su sebe prvi put prepoznali kao jasan politički subjekat i tokom kampanje stekli veliko samopouzdanje okupljajući se oko jasnog, konstruktivnog i prepoznatljivog političkog programa. Uprkos opstrukcijama sa svih strana, ne samo da je Srpska lista osvojila bar 4-5 odsto glasova više od svih procena, već je postala najjača opoziciona grupacija. Simbolička snaga ove činjenice je ogromna. Ne samo što će to definitivno ojačati dalji proces političke homogenizacije srpskog naroda u Crnoj Gori (na sledećim izborima SNS će već moći da računa na 20-30 odsto biračkog tela), već će Đukanović morati da se nosi sa, po njega, poražavajućom činjenicom da mu je lider opozicije Srbin (a ne više Crnogorac) i da svaki put sa Srbinom Andrijom Mandićem mora da obavi prve konsultacije oko najvažnijih državnih pitanja ako bude hteo da makar simulira društveni konsenzus. Ovakav položaj Srpske liste daje joj stvarni legitimitet da se zalaže za konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori. O njenoj budućnosti mnogo govori to što je Lista najbolje prošla u velikim urbanim sredinama, i što su je uočljivo najviše podržali mladi.
Veoma je značajna i pojava Medojevića kao predstavnika onog dela crnogorskog biračkog tela koji želi normalnu, uređenu državu i koji traži saradnju sa Srbima. Odlično poznavanje suštine crnogorskog sistema i dobar tim omogućiće ovoj stranci da polako preuzima delove DPS-ovog biračkog tela.
Treća velika promena desila se u albanskoj populaciji. Na ovim izborima je debelo potučen saveznik režima Dinošina DUA, a vlast u Ulcinju i Tuzima preuzimaju Bardijev DSA, Albanska alternativa i Forca. "Medeni mesec" je okončan, a ove nove snage će na daleko radikalniji način pokrenuti albansko pitanje u CG. Sve u svemu, karte su izmešane, opozicija postavljena na realne osnove i igra tek počinje, što već pokazuje početak ustavne rasprave.
Naučni saradnik u Institutu za evropske studije
Miša Đurković
[objavljeno: 20.09.2006.]
