Izvor: Politika, 12.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove sile, novi koncert
"Nikad od formiranja sistema zapadnog saveza 1949, oblik i priroda međunarodnog poretka nisu bili u tako neodređenom stanju. Kraj hladnog rata je pomerio tektonske ploče, ali reperkusije tih događaja još nisu konačne..."
Ovo je pomalo iznenađujuća dijagnoza iz dokumenta nastalog nigde drugde nego - u Nacionalnom obaveštajnom savetu (NIC), centru za strateška promišljanja američke vlade. Iznenađujuća, jer bi se pre očekivalo da dokumenat koji se stavlja na uvid javnosti možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potvrdi ono što je preovlađujući utisak: da je pad Berlinskog zida doneo unipolarni poredak, sa SAD kao jedinom preostalom super silom.
Pa ipak, NIC u svom najnovijem izveštaju koji sažima kako bi svet mogao da se razvija do 2020. (www.dni.gov/nic/NIC_2020_project.html <http://www.dni.gov/nic/NIC_2020_project.html>) konstatuje da stvari ni izdaleka nisu tako jednostavne. Na sceni su novi globalni igrači, koji će, na sličan način na koji je uspon Nemačke obeležio 19. vek, a uspon Amerike prvu polovinu 20-og, transformisati geopolitički pejzaž u ovom veku. Reč je o dvema azijskim zemljama, Kini i Indiji, koje se, postojanim ekonomskim rastom, ogromnom populacijom i rastućim vojnim kapacitetima, nameću kao sile za uvažavanje. Njihova pojava bi mogla da bude katalizator suštinskih globalnih prestrojavanja, koja bi donela potencijalni kraj nekih institucija i prakse ustoličenih posle Drugog svetskog rata.
Na tragu ovih zaključaka iz središta američkog obaveštajnog establišmenta je i analiza u najnovijem broju uticajnog časopisa "Forin afers" (www.foreignaffairs.org <http://www.foreignaffairs.org> ), koji, pod okriljem Saveta za međunarodne odnose, šest puta godišnje donosi eseje respektabilnih autora o glavnim međunarodnim trendovima. Reč je o članku "Novi novi svetski poredak", Danijela Dreznera, profesora sa najstarije američke katedri za međunarodne odnose, Flečerove škole za pravo i diplomatiju.
Po Drezneru, uspon Kine i Indije kao globalnih sila najveći je izazov institucijama kojima SAD dominiraju još od kraja 1940-tih (UN, Svetska banka, MMF, GATT i NATO), a koje, kao multilateralni režimi, za račun Vašingtona već skoro šest decenija propovedaju jevanđelje demokratije, slobodnog tržišta, trgovinske liberalizacije i nuklearnog status kvoa, donoseći relativni mir i prosperitet, kao i ogromne koristi samoj Americi.
Profesor Drezner postavlja tezu da je Vašington shvatio da Pekingu i Delhiju treba dati nove uloge u ovim forumima, koji će uvažiti njihovu novu moć, i dokazuje da Bušova administracija već vuče praktične poteze u tom smeru. Poteze koji su u senci kontroverznih poteza američkog unilateralizma u Iraku i drugde, ali koji nagoveštavaju neku vrstu novog "koncerta velikih sila", izdaleka sličnog onom koji je Evropi 19. veka doneo najduži period mira za koji zna.
Taj "koncert", fizičku ravnotežu snaga i zajednički sistem vrednosti Britanije, Austrije i Rusije, institucionalizovan na Bečkom kongresu 1814, briljantno je opisao Henri Kisindžer u svojoj antologijskoj "Diplomatiji" (1994), s uverenjem da je to bio jedan od dva najstabilnija međunarodna sistema (drugi je bio hladnoratovski kojim su od 1945. dominirale SAD).
Kisindžer je predvideo i da će međunarodni sistem u 21. veku imati najmanje šest velikih sila: SAD, Evropu, Kinu, Japan, Rusiju i Indiju, postajući po prvi put istinski "globalni".
Danijel Drezner, 13 godina posle Kisindžera, ne osporava nijedno proročanstvo veterana američke spoljne politike, ali u isto vreme ukazuje da, zasad diskretno, nastojanje Vašingtona da rekonfiguriše svetski poredak nije baš jednostavan poduhvat. Svaka promena u postojećem poretku je, naime, "igra nultog zbira": da bi nove sile ojačale u međunarodnim institucijama, neke stare moraju da oslabe. Glavni kandidati za gubitnike su evropske članice ključnih međunarodnih foruma: iako i dalje veoma značajne, njihov ekonomski i demografski rast ne može se porediti ni sa azijskim kandidatima ni sa Amerikom. Ali one i dalje imaju privilegovan položaj stečen u prvim posleratnim godinama, koji uključuje i pravo veta...
SAD su već angažovane u "strateškom dijalogu" sa Kinom; prošle godine su legalizovale indijski nuklearni program, začete su i neke međunarodne strukture u kojima ove dve zemlje imaju ulogu srazmernu njihovoj snazi. Ali iskušenja tek predstoje, zaključuje profesor Drezner. Evropljani ostaju vitalni saveznici, a angažovanje novih prvih violina u već uvežbani orkestar velikih sila zahtevaće delikatnu diplomatiju i nedvosmislenu političku volju. Novi koncert je, međutim, najavljen.
[objavljeno: ]
.jpg)
