Izvor: RTS, 12.Feb.2014, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove mere protiv bolničkih infekcija
Uskoro će u svakoj bolnici sestra i epidemiolog biti zaduženi za nadzor i sprečavanje bolničkih infekcija, najavljuje dr Ljiljana Marković Denić. Učestalost bolničkih infekcija u Srbiji je u rangu evropskih zemalja, tvrdi dr Marković Denić.
Profesorka Ljiljana Marković Denić, predsednica Republičke stručne komisije za nadzor nad bolničkim infekcijama, najavljuje krupne izmene u načinu nadzora nad bolničkim infekcijama.
Zdravstveno stanje troje pacijenata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaraženih toksinom klostridije, koji se nalaze u čačanskoj bolnici, je stabilno, potvrdio je Tanjugu portparol te ustanove, dr Miroslav Sretenović.
"Od juče, kada je proglašena epidemija na ortopediji naše zdravstvene ustanove, nema novozaraženih ovom bakterijom", naveo je Sretenović.
Direktor Zavoda za javno zdravlje u Čačku, dr Ana Mišović kaže da do daljeg neće biti prijema na odeljenje ortopedije, a zabranjene su posete hospitalizovanim pacijentima.
"Do sada koristili strukture koje postoje, dakle epidemiolozi i tehničari Instituta Zavoda za javno zdravlje su odlazili više puta nedeljno ili po pozivu u bolnice, a onaj krupni iskorak je što će u svakoj bolnici sestra i lekar epidemiolog, odnosno neko ko se bavi preventivnom medicinom, biti u svakoj bolnici", objasnila je dr Marković Denić, gostujući u Dnevniku RTS-a.
"To znači da će ta sestra svako jutro obilaziti sve pacijenete u cilju ranog otkrivanja svake bolničke infekcije", precizirala je dr Marković Denić.
Ona je podsetila da je to predviđeno Pravilnikom o ranom otkrivanju, sprečavanju i suzbijanju bolničkih infekcija.
"Taj pravilnik je dugo pripreman i prepoznavanjem značaja, Ministarstvo zdravlja je njega dalo u proceduru i on je izašao krajem prošle godine", dodala je Marković Denić.
Govoreći o epidemiji klostridije, koja je proglašena na ortopedskom odeljenju čačanske bolnice, Marković Denić je objasnila da su epidemijske pojave dijareje izazvane klostridijom od 2007. godine postale vrlo česte u evropskim zemljama, pa je bilo pitanje dana kada će se i kod nas pojaviti.
"Ove godine je u povećanom broju zato što je taj vrlo patogeni soj iz Amerike prešao u Evropu, a drugo, od prošle godine imamo način da dijagnostikujemo, odnosno dokažemo toksin klostridije u stolici, tako da sada očekujemo da će se pojavljivati veći broj obolelih, s obzirom na to da je glavni faktor rizika terapija antibioticima", navodi Marković Denić.
Prema njenim rečima, klostridija može jako dugo da preživi u spoljašnjoj sredini - i po sedam, osam meseci, tako da je praktično svuda pristupna.
"Pacijenti koji su stariji od 65 godina, imaju imunodeficijenciju ili su operisani, ukoliko unesu tu bakteriju, ona dolazi do crevne flore i kod njih postaje veća mogućnost da nastane dijareja", objašnjava Marković Denić.
Na pitanje da li je mogla da se izbegne pojava šuge u Kliničkom centru Srbije na Odeljenju gastroenterologije, Marković Denić kaže da je moglo doći do prevencije, ali je istakla da su epidemije šuge pristutne i u velikim bolnicama u razvijenim zemljama.
"Svuda u svedu su najčešće četiri lokalizacije bolničkih infekcija: infekcija operativnog mesta, mokraćnost sistema, pneumonija i sepsa - koje su najteže", navela je Marković Denić.
Kada je reč o učestalosti bolničkih infekcija, Marković Denić kaže da je prevelencija, odnosno ukupan broj zaraženih i stopa incidence, tj. pojava novih slučajeva, svake godine u rangu evropskih zemlja.
"Mi o bolničkim infekcijama znamo na osnovu godišnjeg izveštaja Instituta Zavoda za javno zdravlje i od tri nacionalne studije. Moram sa ponosom da kažem da je Srbija jedina u regionu uradila tri nacionalne studije prevelencije bolničkih infekcija", istakla je Marković Denić.
