Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novca nikad dovoljno
Koncertni promotori se slažu da su cene za nastupe inostranih izvođača u Srbiji izuzetno velike, ako se uzme u obzir naš standard
Svedoci smo sve češćih gostovanja velikih svetskih muzičkih zvezda u Srbiji. Grupe REM, "Metalika", "Džamirokvaj", Pink, Bili Ajdol, Sting, sastavi "Kardigans", "Sizor sisters", 50 Cent... samo su neki od inostranih izvođača koje smo u proteklom periodu mogli da vidimo kod nas.
Međutim, ono što je mnogima nejasno jeste zašto nema više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zvučnih muzičkih imena.
Glavni problem je novac, jer ovde publika ne može da izdvoji "tričavih" 100.000 dolara koliko su, primera radi, neki platili da gledaju koncert "Rolingstonsa" u Bostonu iz lože u društvu Arnolda Švarcenegera.
U ovdašnjoj javnosti se malo zna kolike honorare dobijaju strani umetnici za gostovanja u Srbiji. O tome koliko su sume koje traže strani izvođači za koncerte u Srbiji realne za ovdašnje tržište Đorđe Milutinović, direktor Beogradske arene, kaže:
Madona najskuplja
– Nerealne su, zato što se postavljaju standardi iz zapadne Evrope i Amerike gde su cene ulaznica visoke. Umetnici dolaze sa skupim produkcijama i zato se cene kreću od više stotina hiljada do milion evra. Svi koncerti koji mogu da se dese u Areni koštaju od 250.000 evra pa naviše.
Sa njim se slaže i Dragan Ambrozić, urednik programa u Domu omladine i organizator gostovanja velikih zvezda na "Egzitu":
– Naše tržište je ograničeno standardom života, odnosno cenom karte. Za veće koncerte karte su od 20 do 30 evra, što je donja granica na evropskom tržištu.
Maksa Ćatović, direktor "Komune", kaže da su cene realne kada se uzme u obzir komercijalna vrednost izvođača:
– Koncertni promotor procenjuje koliko može da plati izvođaču i zbog toga mi još dugo nećemo moći da vidimo Robija Vilijamsa ili Madonu čiji koncert košta mnogo više od milion evra. Naše tržište ima dva problema – prva je slaba ekonomska moć publike, a drugi to što ne postoji dobra prodaja albuma. Zbog toga trenutno "visi" naša ponuda "Red hot čili pepersima".
Ćatović navodi primer nedavnog gostovanja grupe "Djuran Djuran" koje je koštalo 175.000 evra, dok je prošlogodišnji nastup Fila Kolinsa, prema njegovim rečima, bio duplo skuplji.
O tome koliko je u Srbiji isplativo organizovati velike koncerte ako su cene karata niže u odnosu na svet, Milutinović ističe:
– Ako nekome uzmete 50 evra za koncert umetnika koga beskrajno voli, taj čovek vam neće dva naredna meseca posetiti nijedan drugi nastup. Može neko da košta milion i po u svetu, ali naš standard to ne može da izdrži. Samo produkcija nekih zvezda, odnosno ono što donose i na čemu rade, košta 250.000 evra i stvar je odluke da li ćeš plaćati svetsku cenu i nametnuti publici da karta košta 100 evra.
Na pitanje kolike su honorare tražile strane zvezde za nastup na "Egzitu", Ambrozić kaže:
– Niko nije skuplji od 100.000 evra i uvek gledamo da uštedimo. Nema ni potrebe da bude više, jer festival to ne može da plati. Tako su "Franc Ferdinand" i Morisi, zahvaljujući nama, letos svirali i u Zagrebu, pa je bila niža cena.
Ništa bez sponzora
Srđan Stojanović, direktor agencije "Multimedija konserts", kaže da tačna cifra ne postoji.
– To zavisi od kapaciteta dvorane i prosečne cene karte. U tu cifru uklapate zakonske obaveze, troškove produkcije i promocije, a ostatak se daje bendu. Uvek dajete garanciju, koja iznosi oko 70 odsto i grupa, bez obzira na to da li je prodala jednu ili hiljade karata, dobija svoj depozit. Konkretno, garancija za grupu "Simpli red" je bila 90.000 evra, a na kraju je njihov honorar bio 110.000 evra.
Stojanović dodaje da je jednom promotoru teško da organizuje koncert bez pomoći sponzora, ali je protiv toga da država pomaže:
– To je komercijalna delatnost. Grupa "Dipeš mod", koja je bila na turneji, nije mogla da dođe u Beograd iz ekonomskih razloga. Garancija za jedan koncert ovog benda je 300.000 evra. Sa tom cenom vi morate da prodate 20.000 karata po ceni od 30 evra da biste bili na nuli. To je apsolutno neisplativo bez pomoći sponzora. Dakle, neko treba da vas dotira sa minimum 100.000 evra.
Stojanovićevo mišljenje deli i Ćatović koji kaže:
– Kada sam čuo da je grad dao osam miliona dinara za koncert 50 Centa bio sam iznenađen jer to ne treba da se radi, zato što je ovo komercijalni posao. Nikada nisam aplicirao za finansijsku pomoć gradu, čak ni kad je trebalo da dođu "Rolingstonsi".
Međutim, Milutinović opravdava pomoć države, grada i drugih sponzora:
– Mogu da računam da će u Areni biti 18.000 posetilaca koji će platiti kartu 25 evra, ali ako dođe 15.000 ljudi, onda je to gubitak od 70.000 evra. Zato morate da imate sponzora, ili kao dodatni profit, ili kao nekog ko će da pokrije grešku u proceni.
Jelena Koprivica
[objavljeno: 27.11.2006.]
