Izvor: Blic, 18.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac sigurniji u slamaricama
Novac sigurniji u slamaricama
Ako se pođe od sume koju građani u proseku imaju kao ušteđevinu, teško da se može pričati o kapitalu koji je dovoljan za započinjanje bilo kakvog biznisa. Suma do koje su došli bankari, a koja u proseku ne prelazi 1.000 evra, mala je da bi se započeo bilo kakav posao. Za privatni biznis izgleda imamo male šanse, pogotovo ako se za osnov uzme računica do koje se došlo na osnovu štednje u poslovnim bankama. Prema podacima Narodne banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije, trenutno na štednim računima u Srbiji ima oko milijardu dolara, što podeljeno sa brojem stanovnika jedva prelazi 150 dolara po čoveku. I pored toga, Vlada Srbije kroz razvojne programe predviđa da, osim stranih ulaganja, jedan od glavnih pokretača privrednog razvoja republike bude samozapošljavanje i osnivanje malih i srednjih preduzeća. Računa se na poznatu 'srpsku slamaricu”.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković veruje da i pored ekonomski teških desetak godina, 'još ima novca u Srbiji”. Ipak, Atanacković na pitanje šta uraditi sa ušteđevinom kratko i sigurno odgovara: 'Čuvajte novac”.
- Radi se o ukupnom poslovnom ambijentu. Ne postoje sistemski obezbeđeni uslovi. I mislim da je u ovom trenutku veliki rizik ulagati u poslove - kaže Atanacković navodeći da postoji problem sa 'nedovoljno ažurnim pravosuđem”.
- Ima primera da naplata dugovanja može praktično da upropasti preduzeće. Na primer, investitor sklopi ugovor sa građevinskim izvođačima, oni završe izgradnju, a investitor im ne plati ni materijal ni rad. Proda stanove, oni pokušavaju da izvuku svoje pare preko pravosuđa i onda to traje mesecima, dok investitor obrće novac. On može davati male delove dugovanja s vremena na vreme i otezati završetak isplate doveka. Za to vreme građevinsko preduzeće propada”, kaže Atanacković.
On vidi teškoće i u generalnom stanju tržišta.
- Srbija je malo tržište, zemlja od šest do sedam miliona stanovnika. Možda postoji samo nekoliko stotina hiljada ljudi koji se mogu smatrati pravim potrošačima - kaže Atanacković dodajući da ipak 'oni koji osmisle novi i dovoljno kavalitetan proizvod mogu proći”.
Milan Kovačević kaže da u svemu ne treba zaboraviti i činjenicu da je 'i dalje komplikovana procedura registracije preduzeća”.
- Kad počnete neki posao kao preduzetnik, odmah vam naplaćuju skuplju struju, telefon, traži se svakih 15 dana obračun o plaćanju poreza na finansijske transakcije i slično. Tako da i pored svih priča ništa nismo uradili na podsticanju malog biznisa - smatra Kovačević.
Nebojša Atanacković ocenjuje da je privredni sistem u zemlji 'samo na prvi pogled dobar '.
- Činjenica je da je u Srbiji jedan od najmanjih poreza na profit, samo 14 odsto, ali ma koliko je to stimulativno, postoje otežavanja. Uzmite telefonske račune. Ukoliko je broj registrovan na firmu cena impulsa je duplo veća nego za domaćinstvo. Isto važi i za vodu. Pa zašto bi čovek registrovao firmu ako time povećava troškove proizvodnje - kaže Atanacković
Ipak, stručnjaci tvrde da Srbija, za razliku od drugih istočnoevropskih zemalja, ima veliku tradiciju u privatnom preduzetništvu i da je malo potrebno kako bi se ono potpuno razvilo.
- Mi znamo da radimo. Mislim da bi najveća pomoć bila da se za razvoj malog biznisa omoguće uslovi kao u drugim zemljama Evrope - zaključuje Atanacković i savetuje:
Za sada jedina izvesnija mogućnost za pokretanje privatnog biznisa jeste zaduženje kod poslovnih banaka, koje nude kredite za započinjanje posla. U 'Cepter banci” navode da je procedura za davanje takvih kredita komplikovanija nego kod potrošačkih i da se obavlja uz pomoć stručnih ljudi koji procenjuju isplativost davanja kredita. Uz banke može se pripomoći i kroz program stranih kreditnih linija. Maksimalni iznos kredita od 50.000 evra daje nemački Kreditni zavod, dok je kod Evropske agencije za rekonstrukciju maksimalni iznos 200.000 evra. Međutim, za sve to je neophodna hipoteka na nepokretnostima u vlasništvu zajmotražioca, ručna zaloga u opremi ili robi, garancija druge banke ili preduzeća prihvatljiva za banku.
Milan Kovačević ne preporučuje pokretanje posla preko kredita jer je kamatna stopa kod nas 'veoma visoka”.
- Banke se ponašaju oligopolski jer smo praktično odvojeni od svetskog bankarstva. Oko 600 banaka još ne zna šta će biti sa njihovim kreditima koje su nam još davno odobrili.
Sličnog je mišljenja i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, koji ocenjuje da je za naše poslovne ljude 'kredit preskup” i zaključuje:
- Krediti su izuzetno skupi, što znači da su kamate za otplatu visoke, a i za kredite neke banke traže zalog u imovini i do tri puta većoj od iznosa kredita. To je sve zbog toga što je veliki rizik ulaganja. B. D. Kako uložiti ušteđeni novac?
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević procenjuje da bi se na duge staze u Srbiji isplatilo kupovati kapital.
- Sa ušteđevinom bi se na dugu stazu isplatilo kupovati kapital, ali trenutno još nema dividendi, odnosno profita, a kamatne stope su veće od profita. S druge strane, najbolje je ulagati u samozapošljavanje, odnosno sitno preduzetnišvo, ali mi to još nismo sistemski uredili - kaže Kovačević.
U Uniji poslodavaca predlažu da se posao započne na sledeći način: Treba početi posao koji čovek poznaje i u kojem zna uslove. Ne treba započinjati nešto o čemu ništa ne zna osim što je čuo da je u tome dobra zarada. Ima primera da su ljudi koji su stagnirali u društvenom sektoru otvorili privatne firme sa istom delatnošću i veoma su uspešni, kaže Nebojša Atanacković.
