Izvor: N1 televizija, 18.Nov.2018, 20:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novac mladima za kuću na selu, a šta je potrebno za ostanak

Trideset mladih bračnih parova iz Vojvodine dobilo je novčanu pomoć za kupovinu seoske kuće. Ali, da li je novac jedino što je potrebno mladima da se odluče za povratak na selo?

Izvor: N1

Trideset mladih bračnih parova iz Vojvodine dobilo je po milion dinara bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na drugom ovogodišnjem konkursu pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova. Od 2015. otkad postoji ta praksa, skućilo se 218 porodica. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << da bi mladi na selu i ostali, u Zavodu kažu - svesni su da je potrebno daleko više.

Došli su po osiguranje za budućnost, po svoj krov nad glavom. Andrej Častvan, njegova supruga i ćerke žive u Selenči. Za njih je ovo bila jedinstvena prilika da se osamostale.

“Naravno da ću ostati na selu. Tamo sam rođen, tamo sam odrastao. Za mene je selo, što bi se reklo, majka”, rekao je on.

Slično je razmišljalo još 185 parova koji možda na selu nisu odrasli, ali su u ovom, kako ga u Zavodu nazivaju, “emotivnom” konkursu prepoznali šansu. Trideset parova imalo je najviše bodova i najviše sreće.

“Emotivan je zato što su ljudske sudbine u pitanju. Vi dobijete, konkretno na ovom konkursu, 186 prijava. Oni su vam na dlanu. Vi vidite gde oni rade, koliko imaju dece.. Dobijete takva pisma da ja svaki put suze puštam kad dođe ovaj konkurs”, navodi Diana Milović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine.

U fokusu konkursa su žene. One postaju ravnopravne vlasnice kuća, što je u Srbiji i dalje retkost. Žene poseduju tek svaku četvrtu nekretninu i tek 13 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Vlasništvo nad seoskom kućom prvi je korak, kaže direktorka Zavoda.

"Puno toga treba stići i prestići da bismo mi imali onaj nivo autonomne pokrajine kog se ja sećam", dodaje Milović.

Obezbediti javni prevoz, ambulante, vrtiće, škole - to je zadatak za vladu koja, kao strateški cilj, postavlja razvoj ruralnih sredina. U Čereviću to sve postoji, ali je ipak mnogo kuća prazno. Porodica Stanivuk u jednoj je pronašla dom. Doselili su se iz Novog Sada pre dve i po godine i nisu se pokajali.

"Lepo je, jednostavno", kaže Dragan Stanivuk.

Svoj si na svome, dodaje Dragan. Ne smeta im svakodnevno putovanje na posao u grad, jer ovde bolji život vide i za decu. Prvi put gaje životinje i već razmišljaju o farmi koza.

"Mi smo ovde videli šansu pošto sebe vidimo u poljoprivredi i oboje smo i poslovima vezani za poljoprivredu", dodaje on.

Šansu su videli i 2016. u konkursu na koji su se prijavili. Imali su sreće, jer je kuća koja im se dopala ispunjavala uslove, a to je, kažu, najteži deo.

"Ima kuća za prodaju, ali su kuće ili skuplje pa ne ispunjavaju uslov taj da je dva miliona, ili je u tom trenutku bio milion i po. Ili, sa druge strane imaju problem da kuće nisu legalizovane", objašnjava Jelena Stanivuk.

Poznaju bar tri porodice samo iz Čerevića koje su zbog toga odustale.

Do sada je 218 porodica kroz ukupno pet konkursa na ovaj način započelo novi život na selu. U Pokrajini kažu da će sa tom praksom nastaviti, ali nema garancija da će to sprečiti dalji odliv stanovništva. Samo po popisu od 2002. do 2011. Vojvodinu je napustilo više od 100 hiljada ljudi, a taj trend se nastavlja.

Nastavak na N1 televizija...