Izvor: Blic, 19.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac iznet preko egzotičnih ostrva
Novac iznet preko egzotičnih ostrva
Proteklih dana mnogi političari, među kojima i Dragoljub Mićunović, predsednik Skupštine SCG, pitali su se kako to da policija tokom akcije 'Sablja' nalazi drogu i oružje, a da nigde nema novca. Deo odgovora na pitanje ponudio je Mlađan Dinkić, guverner NBS.
- Sektor za devizna poslovanja NBS raspolaže zbirnim podacima za grupu od 43 zemlje gde su izvršena plaćanja po osnovu uvoza, znatno veća od stvarno uvezene robe iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tih zemalja. Ukupna razlika je čak 964 miliona dolara, pri čemu sa ove liste treba izuzeti Švajcarsku i Austriju, jer se tamo nalaze sedišta mnogih multinacionalnih korporacija, tamo je sedište Trgovine berzanskim proizvodima, pa mnoga plaćanja idu bez obzira na to što roba ne potiče iz tih zemalja. Ali, ostalo su zemlje 'poreskog raja'.
Zašto ih tako nazivate?
- U njima ili nema nikakvog poreza, ili su poreske stope izuzetno niske.
Koje su zemlje najprimamljivije za pranje novca među mafijašima i sumnjivim biznismenima, a gde su novac sklanjali i pripadnici Miloševićevog režima?
- Po pravilu, reč je o zemljama - malim ostrvima. Kipar i dalje prednjači, ali od minijaturnih zemalja najviše se plaća u Lihtenštajnu. Iz ove zemlje uvezena je roba za dva miliona dolara, a plaćeno je 47 miliona. Sa Devičanskih ostrva uvezena je roba za 413.000 dolara, a plaćen 41 milion dolara, s Maršalskih ostrva uvezena je roba za 168 miliona dolara, a plaćeno za 35 miliona dolara. Roba uvezena sa Sejšelskih ostrva vredi 100.000 dolara, a plaćena je 19 miliona dolara, iz Paname je umesto milion, koliko je uvezeno, plaćeno sedam miliona dolara, s Bahama je uvezeno 157.000, a plaćeno sedam miliona...
Ima tu i ostrva za koje smo retko i čuli, ali su tamo neki naši 'biznismeni' registrovali svoje of-šor kompanije. Tu je, recimo, ostrvo Niue, odakle je uvezena roba za 46.000 dolara, a plaćeno je četiri miliona dolara, ili ostrva Beliza, Banuatu, Kajmanska ostrva, Svalbard Jan Mejen ostrva, Tuvalu, Turks i Kaikos ostrva.
Na spisku su i Kongo, Bahami, Obala Slonovače, Liban, Libija, Monako, Ruanda, Nepal, Grenada, Bocvana, Brunej, Gvajana...
Kolika je razlika između uvezene robe iz tih zemalja i stvarnog plaćanja?
- Ako izuzmemo Švajcarsku i Austriju, onda je razlika 737 miliona dolara. To je prava cifra o kojoj možemo da govorimo.
Možete li nam objasniti tehniku iznošenja novca?
- Postoje dva slučaja. I više modaliteta. U jednom slučaju uvozna faktura se fiktivno uvećava, jer se tako isplaćuju devize stečene nelegalnim poslom u zemlji - u crnoj ekonomiji, kriminalu, ali i u sivoj ekonomiji, švercu. Tako se nešto što košta milion dolara plati dva miliona. Primer koji smo dobili je 'slučaj ‘Difens’', poznatog Surčinca Ljubiše Buhe. Carinarnica u Beogradu je 25. novembra 2002. utvrdila da je za uvoz mašina za omekšavanje asfalta prikazana vrednosti daleko iznad stvarne. Sada to glavni devizni inspektorat treba da ispita. Roba je bila proizvedena u Nemačkoj, ali je ispostavljena i druga fraktura sa Sejšelskih ostrva za 2.320.000 dolara.
Pristup je sledeći. Sami uvoznici registruju firme u zemljama tzv. poreskog raja. Oni robu koju uvoze iz treće zemlje prvo po uvećanoj fakturi plate na svoj račun of-šor kompaniji u zemlji gde imaju račun, pa onda s tog računa plate odgovarajuć iznos, a ostalo zadrže. To ostaje zauvek van domašaja poreskih organa.
Možete li da navedete ime još neke firme i njenog vlasnika?
- Ne, to je pitanje za deviznu inspekciju. Mogu vam samo reći da mafija nikada ne radi samo nelegalne poslove. Ona uvek obavlja deo legalnih poslova, kako bi imala pokriće za pranje novca. Što se tiče 'Difensa', očita je bila namera da se duplo plati iznos, što znači da deo novca ostvaren u sivoj ekonomiji nije registrovan, ili je to novac iz drugih poslova. Ali, to može da utvrdi samo policija. Ostaje pitanje zašto bi, ako nešto košta milion, neko normalan platio dvostruko više. Očito je da se to koristi samo kao instrument za izbacivanje novca i prikrivanje transakcija u sivoj ili crnoj ekonomiji.
Druga varijanta je da se na ovaj način izbacuje novac stečen u sivoj ekonomiji. Znači, imate dosta preduzeća koje deo robe prodaju legalno, a drugi deo na crno. Na ovaj način deo robe koji se prodaje u sivoj zoni izbacuje se u inostranstvo i potpuno se izbegavaju plaćanja u zemlji. Na taj način poreski obveznici Srbije finansiraju razvoj svih ovih zemalja koje smo pomenuli. Tako se umesto podizanja škola i bolnica u Srbiji finansira podizanje hotela na Kipru... Ali, ne samo to, nego poreski obveznici finansiraju lični standard onih koji to rade. Kipar i sva ta ostrva dobijaju manji deo, a zapravo novac ostaje u vlasništvu nekih ljudi.
Zašto se još naduvavaju uvozne fakture?
- Radi utaje poreza na drugi način. U svim slučajevima kod roba, gde je carinska stopa znatno niža od poreza na razliku između nabavne i prodajne cene, uvoznicima se isplati da fiktivno prikažu veću uvoznu fakturu, da na to plate čak i veću carinu, ali je onda razlika između te uvećane cene i prodajne cene manja, pa je i osnovicu za plaćanje poreza manja, te na kraju plate manji porez. Oni manje plate carinu, no što bi platili porez. Oni čak nikada i ne plate tu fiktivnu vrednost uvoza, već je kasnije u svom knjigovodstvu otpisuju kao neku modifikaciju inostranog dobavljača...
Da li na ovim računima ima novca državnih preduzeća?
- Ima i novca državnih organa. Reč je o korupciji, privrednom kriminalu. To se dešava kada neko preduzeće nabavlja robu iz inostranstva, kada to čine preko trećeg posrednika, a ne preko direktnog dobavljača, tako što se s trećim posrednikom dogovori da se na njegov račun plati uvećan iznos robe, a da se onda s tog računa plati stvarna vrednost dobavljaču. Razlika u novcu deli se u inostranstvu između njih.
Ko treba da registruje ove prekršaje, malverzacije i pranje novca?
- Njih otkriva carina. Obično bi roba trebalo da dođe samo s jednom fakturom, a često se dešava da dođe s dve fakture. Tu se vidi razlika. U tom slučaju, carinske ispostave obaveštavaju Devizni inspektorat. Nekada je to bio Savezni, a od pre mesec dana je Republički, pri Ministarstvu finansija. Ukoliko utvrde da ima kršenja zakona, onda su dužni da obaveste ili policiju, ili poresku upravu, ili tržišnu inspekciju. Međutim, očito je, prema mojim saznanjima, da je u prethodnom periodu bilo velikih pritisaka na Saveznu deviznu inspekciju. Ona je otkrivala pojedine slučajeve, ali se oni nisu dalje prosleđivali.
Da li je novac još na tim računima?
- Sigurno je da se dobar deo tragova još može naći. Da li je taj novac još na tim računima, ili je na nekim trećim mestima, još se ne zna. Suština je da kod pranja novca to ide preko više računa, ali makar se zna ko su vlasnici tih firmi. Tačnim uvidom u carinske deklaracije moguće je utvrditi svaku pojedinačnu firmu i utvrditi da li je bila poreska utaja, da li je bilo izbacivanje novca, ili nešto treće. NBS je dobila je samo zbirne podatke. Za 'Difens' je to dokument carine do kojeg smo slučajno došli.
Iznošenje para traje
Mafija i ljudi iz Miloševićevog režima su, verovatno, i posle 5. oktobra izbacili veliku količinu novca iz zemlje?
- Kada nemate sankcije za prethodno učinjene prekršaje, normalno da ćete iste imati u budućem periodu. Sankcije bi bile nešto kao crveno svetlo, upozorenje. Olako odustajanje od sankcionisanja prestupa iz prošlosti rezultiralo je nastavkom tog nelegalnog posla. Novac Miloševića u oko 50 zemalja
Gde je novac Slobodana Miloševića i njegovog sina?
Prema našim prethodnim istraživanjima, dobili smo informaciju da je taj račun dislociran na čak 50 zemalja. Kipar je bilo prvo mesto. Odatle je novac dalje prebacivan. Dalje istraživanje je težak i mukotrpan posao. U Americi postoje čitavi biroi koji istražuju takve stvari, a u Srbiji je to pokušala grupa entuzijasta koja se sastojala od četiri čoveka. To je posao koji je sistematski, a mi smo kasno osnovali Komisiju za sprečavanje pranja novca.
