Izvor: RTS, 04.Avg.2011, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova zlatna groznica
Cena zlata već godinama raste. Rastu cena najviše doprinose centralne banke, ali i banke, fondovi, osiguravajuća društva, koji neprestano povećavaju rezerve zlata. U godinama krize, ulaganje u zlato je pokušaj zaštite od inflacije, ali i od slabosti dve velike valute - evra i dolara.
Već godinama cena zlata zna samo za jedan pravac - naviše. Prvo su zlato kupovali samo privatni i institucionalni investitori, sada su se na tržištu kao veliki kupci pojavile i centralne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << banke.
Zlato je uvek na ceni u vremenima krize ili kada ljudi očekuju krizu. S obzirom na finansijsku situaciju u mnogim zemljama, takvu krizu ljudi sada očekuju, kaže Fridrih fon Mecler, vlasnik frankfurške privatne banke "Mecler", prenosi Dojče vele.
Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori beže u "sigurnu luku" - trenutno unca zlata košta više od hiljadu i po dolara i duplo je skuplja nego pre dve godine.
"Mislim da će biti na ceni sve dok ne budu rešene dužničke krize u Evropi i SAD", procenjuje Eugen Vajnberg, analitičar tržišta sirovina u "Komercbanci".
Krajem devedesetih godina unca zlata koštala je samo 300 dolara, što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje. Inflacija je tada bila suzbijena i centralne banke nisu smatrale da je potrebno da papirni novac podupiru zlatom. Širom sveta proizvodnja je bila smanjena, zatvarani su rudnici zlata, a samo u Južnoj Africi bez posla je ostalo 200 hiljada rudara.
Posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine sve se promenilo. Od tada u trci za zlatom nema pauze.
Zlato je mnogo više od obične sirovine, ocenjuje se u analizama "Komercbanke" i konstatuje da trenutni razvoj pokazuje da zlato nije samo zaštita od inflacije, pokazatelj nesigurnosti i zamena za dolar, nego i moneta koja profitira od slabosti dve velike valute - evra i dolara.
Neki drugi analitičari, međutim, pozivaju na oprez i smatraju da je mnogo je razumnije da se imovina uvek rasporedi na više strana. Privatni investitori trebalo bi deo novca da ulože i u zlato, ali odlučiti se samo za ulaganje u zlato predstavlja rizik koji, danas mnogi potcenjuju.
Procenjuje se će cena unce zlata porasti do 1.750 dolara, jer zlato ne kupuju samo privatni investitori, nego i hedž fondovi i drugi institucionalni investitori (banke, fondovi, osiguravajuća društva), kako bi se zaštitili od slabog dolara.
Rastu cena, međutim, najviše doprinose centralne banke. Tako centralne banke zemalja u razvoju povećavaju rezerve zlata, dok su, s druge strane, razvijene zemlje prestale da prodaju zlato.
Prema procenama centralne banke, ukupno, imaju rezerve od 27.300 tona zlata, a ako se uračunaju i rezerve MMF i bazelske Banke za poravnanja onda je to 30.800 tona - petina od ukupno 165.000 tona zlata koliko je ukupno od početka pisane istorije iskopano iz zemlje.
