Izvor: Politika, 14.Nov.2012, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova tonska arhitektura
Na programu su bila dela koja su prikazala različite generacijske pripadnosti i poetičke prostore
U holu Narodne banke Srbije otvorena je 21. Međunarodna tribina kompozitora u Beogradu, naš najznačajniji festival savremenog muzičkog stvaralaštva. Tom prilikom dodeljena je i Mokranjčeva nagrada za 2011. godinu – najviše priznanje za kompoziciju u Srbiji – Aleksandri Vrebalov za njenu operu „Mileva“ koja je premijerno izvedena prošle jeseni u Srpskom narodnom pozorištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Novom Sadu, a potom i na beogradskom Bemusu.
Tribina je započela nastupom ansambla „Gradilište“, čije je ime poslužilo kao inspiracija za tematsko usmerenje ovogodišnjeg festivala „Muzičko gradilište – Najnoviji prostori tonske arhitekture“. Za vrlo kratko vreme, ovaj sastav (osnovan krajem prošle godine) postao je jedan od najaktivnijih izvođača domaće savremene muzike, te je izabran da svojim nastupima uokviri ovogodišnji festival. Na otvaranju je ovaj ansambl dve kompozicije izveo pod vođstvom Premila Petrovića, čime se ovaj priznati dirigent „vratio” na Tribinu posle petogodišnje pauze.
Na programu su bila dela koja su prikazala različite generacijske pripadnosti i poetičke prostore, čime je festival pokazao svoju usmerenost prema muzici svih meridijana i stilskih usmerenja. Takođe, na otvaranju je bio zastupljen i maksimalan broj izvođača po propozicijama Tribine – osam, čime je, takođe, potcrtan tehničko-koncepcijski okvir festivala.
Tako smo mogli da čujemo jednu od najnovijih kompozicija našeg doajena Dejana Despića: Trio za flautu, obou i harfu Flobarp iz 2009. godine, sa oznakom opusa 206. U pitanju je niz minijatura, koje nose sve karakteristike Despićevog neoklasičnog stvaralaštva: liriku, delikatnost, koloristički nerv.
Kompozicija Memories-crossroads No. 6 izraelskog autora Benjamina Jusupova napisana je za kamerni ansambl i u sebi nosi kolorit napeva i melodija Bliskog istoka. Melodični klarinet, u muzikalnom izvođenju Veljka Klenkovskog, priziva svet „klezmer zvuka“, dok drugi duvački instrumenti i harfa takođe doprinose fino stilizovanoj „lokalnoj boji“, koja podseća, ali nije u potpunosti vezana za svet istočnog Mediterana. To su ta „sećanja i raskršća“ iz naslova kompozicije, koja poseduje značajan narativni potencijal. Postmoderni prosede, vezan za poetiku „vremeplova“, bio je prisutan u delu „Song fragments“ britanskog kompozitora Endrua Tomasa. Prošetavši se kroz „istoriju“ pesme na engleskim ostrvima , u rasponu od 17. veka do Britna, Tomas je dao jedan brzi, fragmentarni i za slušaoce efektni zbir različitih muzika čiji je vokalni part tumačio uvek interpretativno potkovani bariton Vladimir Dinić.
Delo švedskog autora Magnusa F. Andersona „Poco a poco“, za flautu, violu i harfu, jedan je od primera kompozicionog redukcionizma, bez većeg afektivnog zamaha. S druge strane, dve najduže kompozicije na otvaranju Tribine bile su gudački kvartet „Star fektori“ makedonskog autora i violiste Mihaila Trandafilovskog, koji deluje u Velikoj Britaniji, i „Noćni glasovi 8” Vuka Kulenovića, koji već dugo radi u SAD. Delo „Star fektori“ je primer istraživanja zvučne arhitektonike, odnosno izgradnje muzičkog toka na osnovu sporih fluktuacija i pomeranja inicijalno postavljene „tonske slike“. Na određeni način, kompozicija je zvučala kao poziv Kronos kvartetu da je uvrste na svoj program. Sa druge strane, Kulenovićevi „Noćni glasovi 8” su nastavak serije kamernih kompozicija koje je ovaj naš značajni kompozitor započeo još pre četrdeset godina. Po rečima autora, delom preovlađuje „nokturnalna, lirska atmosfera“, ali i pored toga u pitanju je nedvosmisleni svet Kulenovićeve izražajnosti koji nikada ne dotiče teren „sentimentalnosti“.
Drugim rečima, iako je u pitanju „pogled unazad“, atmosferična zvučna igra, Kulenović uvek vrlo pažljivo i ekonomično gradi zvučni narativ, tako da on uvek ostaje „moderan“, mimo svake „neo“ diskurzivnosti.
Ksenija Stevanović
objavljeno: 14.11.2012.
