Izvor: RTS, 13.Jul.2013, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova tehnika za spas srca
Svetski poznati kardiolog Gerald Verner, primenjujući novu tehniku, u Kliničkom centru Srbije pomogao pacijentima koji imaju teško hronično začepljenje arterije. Nova metoda ima mnoge prednosti u odnosu na hiruršku, smatraju stručnjaci.
U Beogradu je jedan od najčuvenijih svetskih interventnih kardiologa, direktor Klinike za kardiologiju u Nemačkoj prof. dr Gerald Verner. On je u Kliničkom centru Srbije, novom tehnikom, pomogao pacijentima koji imaju teško hronično >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << začepljenje arterije.
Četrdeset dana pošto mu je, prvi put u Srbiji, ugrađeno veštačko srce i sedam dana od kada je iz bolnice otpušten, Miloš Gajić je došao u Klinički centar Srbije u trenutku kada je nemački stručnjak pripremao pacijente za kateterizaciju.
Stigao je na redovnu kontrolu, a stručni tim je procenio da se dobro oporavlja.
Miloš Gajić kaže da sada može da šeta bez problema i zamaranja i da nema gušenja.
Pumpa se nalazi na srcu, preuzima krv i pumpa je po telu, uz minimalan rad samog srca, objašnjava Gajić način rada veštačkog organa.
Godišnje u Beogradu više od 2.500 ljudi doživi infarkt miokarda, pet puta više nego na primer pre dvadeset godina.
Zbog toga i ne čudi što je amfiteatar Poliklinike Kliničkog centra bio skoro pun, a interventni kardiolozi iz cele Srbije želeli uživo da vide prenos intervencija i kako teško stanje oboleloga rešava jedan od najboljih svetskih kardiologa.
Profesor Gerald Verner izvršio je intervenciju kod žene koja ima oko 50 godina i čija je koronarna arterija zapušena mesecima, a možda i godinama. Primenjena je specijalna tehnika otvaranja tog krvnog suda, napominje Verner.
Direktor Klinike za kardiologiju KCS-a docent dr Arsen Ristić navodi da je, prema profesoru Verneru, procenat uspešnosti ovih intervencija do pre tri-četiri godine bio 50 do 60 odsto, sada je 90 odsto.
Vlado Čučković iz Beograda je jedan od prvih pacijenata koji je bio na programu. Ima 47 godina, a nedavno mu je rađena kateterizacija.
Kaže da je najverovatnije imao blagi srčani udar u teretani i da je osećao veliki zamor, težak bol u prsima i gubljenje vazduha pri fizičkim aktivnostima i svakom težem obliku rada.
Direktor Kliničkog centra Srbije prof. dr Miljko Ristić napominje da se ova bolest do skoro rešavala hirurškim putem, što je, kako kaže, komplikovanije, ozbiljnije i skuplje.
"Njegov dolazak je nova epoha u kardiologiji Kliničkog centra Srbije", ističe direktor ove ustanove.
Gost iz Nemačke se upoznao i sa radom srpskih kardiohirurga.
Miljko Ristić je najavio da u KCS-u za mesec dana više neće biti liste čekanja za kardiohirurše intervencije, a da će posle prve ugradnje veštačkog srca u Srbiji uskoro biti urađena i prva transplantacija srca.
